Feljton: Eyesburn – Svet u rukama budala (3. deo)
Od kako se Fool Control pojavio u prodaji, Eyesburn je, uz Darkwood Dub i Sunshine, postao najpopularniji rokenrol bend u zemlji. Usledila je velika medijska zastupljenost, što je dovelo do toga da ova ekipa mladih muzičara na momente nije znala kako da se nosi sa sve većom popularnošću… dok je vrhunac slave tek bio pred njima.
Do sledećeg albuma bend izbacuje dva projekta koja su se u prodaji pojavila na diskovima. Gabau! je EP koji je izašao 2001. Na njemu se nalazi četiri nove rege pesme snimljene u studiju, kao i četiri pesme snimljene na koncertu u Beogradu u junu 2001. godine, od kojih su dve nove (Internationally i Culture Shock), dok su dve sa albuma Fool Control (Some Free Time i Foolin’ I&I). Na nekim pesmama gostovao je i bubnjar Vil Parker iz benda Disciplina Kičme, dok je na pesmi Some Free Time gostovao Oliver Nektarijević, pevač benda Kanda, Kodža i Nebojša. Sledeće, 2002. izlazi projekat pod nazivom Cool Fire. U pitanju je saradnja sa dab pesnikom Ank Steady Spear-om, poreklom sa Jamajke, koji je svoje vokalne deonice poslao preko interneta, da bi se na to snimila muzika. Ovo je bio jedan od retkih slučajeva da je bend koristio digitalnu tehnologiju kako bi napravio željeni zvuk. Saradnja sa ovim autorom ponovljena je u proleće 2002. kada su Eyesburn i Ank Steady nastupali zajedno na Tašmajdanu, kao predgrupa Lee Scratch Perryju. Eyesburn je, takođe, svirao i na Egzitu 2001. i 2002, gde je bio predgrupa Toniju Alenu i tada veoma popularnom bendu Asian Dub Foundation.
Godine 2003. za izdavačku kuću B92 izlazi album Solid, prema mišljenju kritike, najbolji koji je bend objavio. Neki su ga, pak, doživeli kao (slabiju) reprizu albuma Fool Control, dok su drugi smatrali da je Solid pun pogodak, kojim se Eyesburn predstavio u svom autentičnom stilu koji je izgradio. Među 14 novih pesama, izdvojilo se nekoliko hitova – Agony, All right, Shine, Lyrical.
Tekstovi su i ovoga puta bili u duhu benda, kritikujući negativne pojave u društvu, sa neizostavnim otrovnim strelicama uperenim ka ljudima koji su vodili zemlju. Da su pesme otpevane na srpskom jeziku, verovatno bi bend nailazio na razne prepreke; ovako, Solid je Eyesburnu potvrdio status najpopularnijeg benda u zemlji i jednog od najpopularnijih u regionu. Od izlaska saundtreka za film Munje, bend je za nekoliko godina odsvirao oko dve stotine koncerata, uglavnom u Srbiji, Makedoniji, Sloveniji i BiH.
Saradnja sa Kavalerom
Godina 2003. bila je jedna od najznačajnijih za Eyesburn. Osim albuma koji je naišao na veoma dobar prijem publike, te godine dolazi i do poznanstva između Kojota i Maksa Kavalere, tadašnjeg frontmena metal benda Soulfly i nekadanjeg dugogodišnjeg pevača i frontmena Sepulture. Poslednji Sepulturin album na kome je Maks bio aktivan je Roots, karakterističan po motivima world music-a izmešanim sa tvrdim metalom. Roots je Kojotu i ekipi umnogome bio inspiracija (o čemu je pisano u prethodnom tekstu; prim. aut). Maks je prvi put doveo u Srbiju svoj novi bend, Soulfly. Znajući za Maksovo poštovanje prema rege muzici, kao i za Kojotovu impresiju Maksovim stvaralaštvom, dvojicu muzičara spojila je Milica Vujović, tada novinarka TV B92, koja je intervjuisala Maksa. Kojot je, želeći da kolegi predstavi srpsku andergraund scenu, doneo kutiju punu diskova i kaseta (na kojima su se, između ostalih, našli i albumi Eyesburna). Nekoliko meseci kasnije Maks je preslušao muziku koju je dobio od srpskog kolege i zadivio se bendom koji je kombinovao hard kor sa rege zvukom. Nije imao pojma da je naleteo upravo na bend istog tog kolege sa kojim se upoznao u Beogradu. I, tako je Maks kontaktirao članove Eyesburna. Bilo je baš kao što Cane kaže u pesmi – jedan poziv menja sve.
Maks je radio na novom albumu, a kada je čuo zvuk Eyesburna, oduševljen originalnošću i kvalitetom, došao je na ideju da ostvari saradnju sa momcima iz benda. Preko Bojana Stojanovića, gitariste benda Headstream, koji je imao firmu koja je zastupala manje izdavačke kuće kao što su Epitaph records i Roadrunner (tadašnja kuća u kojoj je bio Soulfly), došao je do srpskih kolega, te se u Beogradu ponovo desio susret Maksa Kavalere i Eyesburn ekipe, ali ovoga puta sa namerom da se ostvari muzička saradnja, odnosno, da se zajedničkim snagama snimi nekoliko pesama.
Pesme Inner Spirit i Moses nastale su kod Bareta u studiju. Rege deonice komponovao je Kojot, dok je za prelaz na metal bio zadužen Maks. Osim Kojota, duvačke instrumente na ovim pesmama svirao je i Ljubomir Dimitrijević, njegov ujak i profesor flaute u jednoj muzičkoj školi u Beogradu. Ovi snimci su poslati u Ameriku da bi na njima radio Teri Dejt (Terry Date), producent koji je sarađivao na sa bendovima kao što su Dream Theatre, Soundgarden, Pantera, Deftones, Slipknot, Ozzy Osbourne, Slayer. Činjenica da je Teri radio na muzici koju je stvorio Eyesburn u to vreme je bila znak da je bend dosegao do tada neslućene visine. Kako je rekao novinar Galeb Nikačević u svom sjajnom tekstu:
Eyesburn su stigli tamo gde ni jedan srpski bend nikada ranije nije bio – u predvorje svetske slave.
Pesma Moses našla se na albumu Prophecy, koji je izašao 2004, a Inner spirit na albumu Dark Ages koji se pojavio 2006. Zanimljivo je da se u to vreme desila ljubav između pomenutog Bojana Stojanovića i ćerke Maksove prve žene. Na svadbu koja je bila u Beogradu, Alek je zvao Cigane trubače da odsviraju pesmu Sepulture, Roots Bloody Roots. Maks se oduševio ciganskom muzikom, s obzirom da je sa world music koketirao još od 1996. i poznatog Sepulturinog albuma (Roots). Pod utiskom ovog melosa, na album Prophecy uvrstio je pesmu Marš na Drinu, baš u izvedbi cigana trubača.
Evropska turneja
Nakon snimljenih pesama kojima je bio prezadovoljan, Maks Kavalera je pozvao Eyesburn na evropsku turneju. Ono što razlikuje naš bend od većine drugih je činjenica da većina „bendova pratioca“ koji sa velikim bendom kreću na turneju moraju da daju veliku količinu novca, da bi im se to „vratilo“ kroz priliku da ih publika vidi na turneji mnogo poznatijih kolega. U muzičkoj industriji stvari, prosto, tako funkcionišu. U slučaju Eyesburna, poziv je došao bez potrebe za dodatnom novčanom nadoknadom. Kojot i Maks su, prosto, kliknuli, sprijateljili se, što je bilo odlično za saradnju. Osim toga, ITB (International Talent Booking) iz Londona organizovao im je celokupnu evropsku turneju u okviru koje su bili planirani i koncerti na najvećim evropskim festivalima, kao što su npr. Download, Dynamo Open Air, kao i velike koncertne sale (od kojih je najčuvenija hala Olimpija u Parizu). Uz sve to, momci su dobili i solidan honorar, što ipak nije bilo dovoljno, jer je za putne troškove zafalilo nekoliko hiljada evra. Uz svu spremnost da se pozajmi novac i rizikuje, jer je ovo bila prilika koja se nije smela propustiti, prepreka koja se isprečila bila je velika. Bilo je nekoliko pokušaja da se novac nabavi od izdavačkih kuća, ali su propali. Ipak, iznebuha se pojavio, niko drugi nego – Bora Đorđević, legenda srpskog i jugoslovenskog rokenrola, koji je „pogurao stvar“ i pomogao bendu da ode na željenu turneju.
Ako je neko pomogao grupi Eyesburn, to je Bora Đorđević. Jer, kad smo trebali da idemo sa američkim bendom Solflaj na prvu evropsku turneju Bora je sugerisao ministarstvu da bi trebali nama da daju novac, priča Kojot. Mi smo morali da sastančimo tamo s nekim ljudima koji pojma nemaju šta mi radimo i ko smo mi, a Bora je bio prevodilac. I onda smo zahvaljujući njemu uspeli da odemo na tu turneju, da poplaćamo te vize i te kombije i sve te troškove, koji su za nas bili nezamislivi u tom trenutku.
Bora Čorba je u to vreme bio savetnik ministra kulture, Dragana Kojadinovića, u vladi dr Vojislava Koštunice. Iz poštovanja i solidarnosti sa kolegama, a i zbog činjenice da je sa Kojotovim ocem, takođe Čačaninom, bio kućni prijatelj, dao je sve od sebe da utiče na ljude koji su obezbedili novac neophodan za propratne troškove. Ipak, iako je projekat odobren od strane ljudi iz vlade, isplata novca je kasnila, pa je Bora momcima dan pred polazak dao deo svog novca. S druge strane, bilo je problema i sa vizom, pa su od 40-ak koncerata propustili sedam. Od svih članova, Kojot je prvi dobio vizu, pa se pre svih i priključio Maksu i ekipi, kako bi mogli da izvode pesmu Moses. Zanimljiva je Kojotova konstatacija koja mnogo govori o tome koliki je bio potencijal Eyesburna:
Jedva sam čekao da dođu moji iz benda. Soulfly nisu mogli da sviraju ono što smo napravili. Tu sam ja prvi put video koliko smo mi dobar bend. Odlično su oni svirali taj trajbal metal, ali su se mučili sa rege deonicama.
Svuda gde su se pojavili, ostavili su najpozitivniji mogući utisak, kako publike, tako i ljudi iz muzičke industrije – novinara, organizatora koncerata, menadžera, predstavnika izdavačkih kuća. Najveći događaj bio je koncert u pariskoj ‘Olimpiji‘, koja je bila dupke puna. Suvlasnik Roadrunner Recordsa, Monte Conner, bio je vrlo zainteresovan za bend. Sve okolnosti ukazivale su na to da će Eyesburn ostvariti svetsku karijeru. Ipak, fortuna im, u ovom slučaju, nije bila naklonjena…
Razočaranje i pad
Nakon sjajne turneje, sva pompa oko benda vrlo brzo je splasnula. Na to su uticali, pre svega, problemi unutar benda, kao i privatni problemi samih članova. Osim toga, bilo je to vreme kada se muzička industrija našla na svojevrsnoj prekretnici, o čemu je Kojot pričao u emisiji Balkan info:
Dvehiljadepete je izgledalo kao da nam se konačni cilj i san ostvario, međutim, kada smo došli pod radar stranih izdavačkih etiketa koje su nama izgledale kao izlaz u tom trenutku, tada je muzička industrija krenula da se raspada. Tada je CD krenuo da zamire, tada je krenuo daunlod digital (skidanje muzike s interneta; prim. aut), i u tom trenutku, ti izdavači koji su eventualno mogli da nas potpišu i da nam obezbede evropske i svetske turneje, otpuštali su bendove, nisu uzimali nove. Tako da je to bilo jedno veliko razočaranje posle dve velike evropske turneje.
Osim gore navedenih, na dalju sudbinu Eyesburna umnogome je uticala činjenica da su iz Srbije. Ovo podrazumeva, kako lošu ekonomsku situaciju, gde je bilo veoma teško izdvojiti novac za turneje, tako i probleme sa vizama, što je takođe otežavalo održavanje koncerata po Evropi. I, naravno, ne treba zaboraviti još jednu stvar – bend iz male kolonizovane zemlje kakva je Srbija prvi je na listi onih koji će biti odjebani u onakvim tektonskim pokretima koji su se u muzici tada dešavali.
Godine 2005. dolazi do kompletne promene sastava benda. Odlaze Laza (bas) i Nino (gitara), a dolaze novi muzičari (među kojima i saksofonista Dušan Petrović) koji snimaju još jedan album, How Much For Freedom, izdat za etiketu PGP RTS. Ubrzo nakon toga, dolazi do rasformiranja benda. Kojot o ovim događajima priča:
U jednom trenutku je Laza otišao da se bavi stomatologijom, Nino da bude tonac i di-džej, ostali smo Alek i ja. Imali smo još jedan album koji je bio jako dobar, i svi muzičari koji su dolazili u bend su bili jako dobri, i sve je to bilo super, ali smo nekako izgubili tu magiju koju smo nas četvorica imali i koju ljudi pamte i uvek bi želeli da to ponovo vide.
Do ponovnog okupljanja dolazi 2011. i bend ovoga puta traje do 2016. Za to vreme, izašao je album Reality Check (2013). Bend se, po treći put, okupio 2018. i ove, 2022. izašao je sedmi studijski album, naziva Troops of Light.
Početkom 2022. godine Eyesburn je svirao u Subotici, u klubu Mladost. Bio je to period kada je korona još uvek bila aktuelna, a sa njom i zabrane noćnih izlazaka, te sam iz revolta propustio koncert nekada omiljenog benda. Kakav je to koncert koji počinje u 5 popodne?! S druge strane, očekivana je mnogo veća koncertna aktivnost baš u ovo vreme, kada je novi album napokon izašao, i to sa trojicom članova originalne postavke – Lazom, Alekom i Kojotom. Bend se, uprkos očekivanju publike, ovih dana ne oglašava. Istina je da je, posle prvog raspada, Eyesburn „izgubio magiju“, baš kao što je Kojot rekao. Ipak, činjenica je da je uradio više nego bilo koji drugi srpski, pa i jugoslovenski bend. Ostaje žal zbog nesrećnih okolnosti, što se bend približio svetskoj slavi baš u vreme kada im stvari na globalnom nivou nikako nisu išle na ruku. S druge strane, album kojim su se proslavili desio se u pravom trenutku, i pitanje je da li bi doživeo takav uspeh da se desio u neko drugo vreme. Stoga, stvari treba prihvatiti onakve kakve su, jer se kolo sreće okrenulo. Eyesburn je obeležio mladost generacije koja je odrastala u surovim uslovima i kojoj je muzika značila mnogo više nego prethodnim, a i potonjim generacijama. To je ono što ga čini jednim od najznačajnijih koje je naša zemlja ikada imala.
