Pronaći svetlost – 40 godina od Live Aid-a

Veoma je teško ispratiti zrak svetlosti u odsjaju tmine, nije lako pronaći reči koje bi otopile led nahvatan na uglovima usana koje se odavno ne miču, dok bešćutni krik i doza sete na umornim očima samo ruše odavno izumrle vizije. Kada prestanu snovi, budućnost utišava svoje puteve do konačnog istrebljenja sopstvenih misli u mračnim odajama čistilišta duše.

13. jula navršilo se tačno 40 godina od Live Aid – dobrotvornog koncerta radi prikupljanja sredstava za pomoć gladnima u Africi, tačnije u nesrećnoj Etiopiji. Koncert je organizovan u Evropi, odnosno u Engleskoj, na čuvenom stadionu Vembli i u Americi, na stadionu Džon F. Kenedi u Filadelfiji. Mora se istaknuti i činjenica da su istoga dana održani slični koncerti i u drugim delovima sveta, poput Kanade, Japana, Australije, Austrije, SSSR-a, SR Nemačke i, jako bitno u odrednici da je i ovaj naš deo sveta odavno deo nekakve svetske, u najmanju ruku muzičke, celine, odnosno Jugoslavija je toga 13. jula bila deo ujedinjene svetske zajednice.

Spektakl, a kako ga sa ove vremenske distance i nazvati, organizovali su Bob Gedolf za Evropu i Midž Jur za Ameriku. No, godinu-dve dana ranije svojim izveštajima za BBC, novinar Majkl Burk izveštavao je o nacionalnoj tragediji u Etiopiji, te potaknuo Bob Gedolfa na pokušaj da se bar na trenutak i ona bića u dalekim sušnim predelima naše planete, osete kao ljudska bića. Televizijski kanali su procenili da je taj dogadjaj, na ovaj ili onaj način, propratilo preko trećine tadašnjeg čovečanstva. Jesu muzičari, tadašnji atraktivni bendovi, bili ti koji su privukli publiku na stadione, no mislim da je i svest kod običnih ljudi bila pre 40 godina mnogo drugačija no sada. Bilo je nekog zrnca više zajedništva među nepoznatim, dalekim i različitim ljudima.

Nije bilo lako organizovati satelitski tv prenos između Evrope i Amerike, ali sve što je tehnički bilo tada dostupno stavljeno je u pogon. Spisak bendova koji su taj dan, odnosno veče, obogatili svojim prisustvom je i dan danas impozantan i vredan pažnje. Recimo, Fil Kolins je nastupio prvo na Vembliju, a zatim je avionom, vešto iskoristivši vremensku razliku, stigao da svoj muzički doprinos pruži i u Filadelfiji, odnosno nastupio je na oba koncerta. Vrlo zanimljivo gledište o samim nastupima, a bilo je i tehničkih problema, imao je Bob Gedolf koji je tvrdio da nije bitno kako bendovi i i zvođači zvuče, bitno je samo da se pojave, odnosno da budu deo te šarolike zajednice. I bili su, svako na svoj način u tih nekoliko otpevanih numera.

Ne mogu a da ne izdvojim grupu Kvin i Fredija Merkjurija, te njihov dvadesetjednominutni nastup (svi izveštači se hvataju, ne znam zašto, baš za ovaj jedan minut preko dvadeset) i njihovo izvođenje šest numera, počevši od skraćene verzije Boemske rapsodije do završne numere Mi smo šampioni. U njihovoj završnoj numeri ceo stadion je bio kao jedan, retko viđenje zajedništva i horskog pevanja. Pomenuti nastup je kasnije okarakterisan kao najbolji rok nastup u istoriji navedene muzike.

Na Vembliju su nastupili, pored Kvina, Dejvid Bouvi, Status Kvo, Bumtaun Rest, Adam Ant, Sting, Šade, Brajan Feri, Altravoks, Spandau Balet, Fil Kolins i drugi, dok su u Filaldelfiji užitak publici na stadionu Džon F. Kenedi priuštili, Džoana Baez, Santana, Simpl Mainds, Madona, Nil Jang, Erik Klepton, Led Cepelin (prvi put su nastupili od smrti bubnjara Džona Bonama 1980. godine ), Mik Džeger, Tina Tarner, Bob Dilan, Blek Sabat i drugi. Od ukupne liste izvođača, ne možete a da se ne naježite i teško je shvatljivo da je, manje više jedan čovek, Bob Gedolf, uspeo da ujedini toliku listu poznatih muzičkih umetnika i bendova.

Uvek ima ono pitanje “Šta je bilo posle?”. Procenjeno je da je toga dana, na različite načine, prikupljeno oko 150 miliona tadašnjih funti (sad je to negde, pretvoreno u dolare, oko 485 miliona dolara). Da li su sva prikupljena sredstva završila na pravoj adresi, ni dan danas se ne može sa sigurnošću utvrditi, ali da je svaka pomoć gladnima u Etiopiji bila neophodna, stoji i posle pune četiri decenije ne pomera se.

U međuvremenu, nagledali smo se i naslušali svega i svačega, od nanove gladi, građanskih ratova i nemira gde god da se ova naša planeta okreće. Sve je to praćeno i redovnim katakliizmičkim prirodnim nepogodama. Teško je reći da i iza njih, kako svojim činjenjem, tako i ne preduzimanjem ničega u sprečavanju prirodnih kolapsa, stoji, ko opet, do čovek, obavezno sa malim “č”. I tako u krug… Dokle god se Zemlja vrti. Možda će i njoj jednom biti dosta nas ovakvih kakvi smo, pa će sama stati. A mi ćemo se, kao i uvek, čuditi i krivca tražiti u nekom drugom, trećem i tako dalje, i tako dalje…

Vremeplovom do buntovnih 80-tih: Više od četiri dekade benda W.A.S.P

Tagovi: Live Aid