Dole u podrumu kafića “Menada” (PV=mRT)
Vesna se pojavila niotkuda, jednostavna, poletna, puna života. Kada je išla ulicom, okolno drveće se savijalo ka njoj i u uho joj šaputalo njeno ime, sunce ju je obasjavalo potpuno želeći da kaže da je samo i samo njegova.
Imala je to divno ludilo, ali i onu stid kao 10-godišnja devojčica. Mislim da je polovina muškaraca i žena, koji su u tom periodu izašli u Menadu (kafić na početku stare skopske čaršije koji su vodila braća blizanaci iz naselje Đorče Petrov), bila zaljubljena u nju.
Sa 22-23 godine ona je već obišla pola sveta i kroz sva ta lutanja vratila se potpuno čista. Ona je bila grunge fanatik, ali ne ona vrsta koja je vukla korene iz hevi metala poput Alice in Chain, već onaj nois-pank zvuk koji su doneli Pixies i Black Flag, koji je konceptualizovao zvuk Nirvane i Violent Fames. Kakva vremena, kakva muzika, kakve zabave, kakva prijateljstva su se tada sticala dole u podrumu kafica Menada.
Vesna je nekoliko godina unosila energiju u okruženje oko sebe, jednostavno želite da budete pored nje. Nije imala nikakvu ljubavnu vezu, bila je dovoljna sama sebi. Bio sam i ostao veliki fan grungea, ali sam posvećeno slušao i drugu muziku. Često sam je nagovarao da sluša Talking Heads, posebno njihove tekstove, ali za nju je to bilo pretenciozno, nije bilo iskrenosti.
Jedno vreme Vesna je počela da se pojavljuje ređe, dok na kraju nije potpuno nestala. Nije bilo isto na zabavama dole. Posle nekog vremena saznali smo da se udala za nekoga ko je bio 18 godina stariji od nje. Rodila mu je dvoje dece, dečaka i devojčicu. Ponekad bismo je sreli slučajno, ali to nije bila ta Vesna. Te bujice reči, pune čistote i energije, koje su tekle kroz nju postale su samo suva korita. Drveće njene duše se osušilo, na suvim granama je bio poneki zeleni list i to samo kada je bila sama sa decom. Njen dom je postao njen kavez, njen život je postao pakao, svaki dan je bio isti, njen muž je postao njen staratelj, koji joj nije dao ni na kafu da ide sa drugaricama. Svakim danom sve se više zatvarala u sebe, a njena lepa izvajana figura pretvarala se u unakaženo bure.
P*V=m*R*T predstavlja formulu idealnog gasa. Ali može se primeniti i na čoveka kao idealno biće, gde je P– pritisak, V – zapremina, m – masa (možda molekularna), R– gasna konstanta i T– temperatura. Temperatura zdrave osobe je oko 36,5 – 36,8 stepeni Celzijusa i zajedno sa R su konstantne, ne menjaju se. Menjaju se samo pritisak, zapremina i masa.
Kako ju je život u ovom braku sve više pritiskao, Vesna je svakim danom sve više jela, pa su se volumen i masa povećavali. A to ne može da traje u nedogled, pa kada prestanu da rastu volumen i masa može da raste samo pritisak. E taj pritisak je skoro uništio Vesnu, ali ona je posebna, pametna, onaj pritisak je napravio pravu revoluciju u Vesninom mozgu. A okidač za tu novu promenu, revoluciju, Vesne bila je pesma “Once in a Lifetime” objavljena na četvrtom albumu „Remain in Light” oktobra 1980. u produkciji Brian Enoa, a u izvođenju neverovatnih Talking Heads, koju je napisao lider grupe David Byrne.
Osnova teksta pesme je da mnoge stvari radimo polusvesno, automatski, kao da je autopilot uključen. I to važi za sve – posao, automobile, život, izbor životnog saputnika… tako da jednog trenutka kada zastanete i vidite da je život prošao pored vas, kazaćete sebi: „Kako sam ja stigao ovde? – Well, how did I get here?“. Vesna je odjednom našla izlaz kako da se izbori, ali na svoj unikati način, kao i sve što je radila u životu. Pokupila je decu i jednostavno nestala. Šteta što nije to uradila ranije, barem nekih 15 godina ranije…
Poslala mi je razglednicu iz brazilskih prašuma, sa svojom slikom. Sin i ćerka su bili pored nje, puni života borili se za zaštitu šuma u Brazilu, a iz očiju joj je izlazio isti onaj sjaj koji je imala sa dvadeset godina, a telo je bilo kao kad je bila mlada i neudata. Tekst na razglednici je bio kratak „Tako mi je žao što te nisam poslušala pa da sam ranije slušala Talking Heads“.
