I gde je sada taj „New Romantic“?
Ne znam za Vas, ali za mene je ceo taj pokret „New Romantic“, bio nekako prazan, ogoljen. Na površini je bio lep – sjajan, muzički nepovezan, tekstualno katastrofa
Šta očekivati od pokreta koji je nastao odmah ili tokom pank ere, i to od gazda nekoliko butika kojima su dosadile pocepane farmerke, pocepane kožne jakne, spajalice, rajsferšlusi razbacani po celom telu bez ikakve veze, sa pocepanim čizmama i čudno obojenom kosom pa su resili da izmisle nesto novo.
A da bi smislili novi keš koji su i uradili, gazde tih butika su jednostavno pravili novu sjajnu odeću koja lepo izgleda, sa urednom, raščupanom kosom, punom šminke. Nakon što su to uradili (kao odgovor na pank) videli su da im je, kako bi promovisali sve to, potrebno nešto što će sijati, što će ih predstavljati svetu.
I oni su izmišljali muzičke grupe, pomagali u njihovom stvaranju, oblačili ih u drečava odela, zajedno stvarali muziku zasnovanu na Glem roku (T-Rex, Bryan Feri, David Bouvi) i Sint-popu (Vissage, Ultravox) i puštali ih na televiziji, radiju, MTV-ju, fanzinima, muzičkim vestima, jednostavno dodali vrhunske medije tom pokretu.
I tako smo dobili Duran Duran, Boy Georgea, Kaja goo goo, Spandau Ballet, Adam & the Ants i gomilu drugih grupa. I taj pokret je osvojio svet. Kao da je tada svet bio divno mesto za život, mirno, puno ljubavi, tolerancije, a oni bi ga kao kulturno, modno, vizuelno dopunili.
Kao primer koliko su bili uticajni, činjenica je da je 40% tih nosača zvuka koji su se prodavali u SAD bilo upravo iz tog pokreta „New Romantic“, što je dovoljan podatak da se vidi kakva je omladina tamo bila u to vreme. U našoj bivšoj Jugoslaviji je takođe zaživeo taj trend, i pojavili su se BOA, Jakarta, Dorian Gray i gomila drugih, mada sa malim zakašnjenjem u odnosu na originalni pokret.
Ali sam pokret je bio prazan, pozerski, sa puno glamura u sebi, svuda vidite ta nasmejana lica sa brendiranom odećom u raznim sjajnim bojama koja su bila potpuno drugačija od hipika i pankera koji su uvek bili prljavi, ali su imali ideju zašto i protiv koga se bore. Ovo je verovatno jedini trend uopšte koji je naša omladina, omladinski mindset u toj nekada zajedničkoj zemlji prihvatila na isti način kao u SAD i u Londonu. I to dokazuje da je veliki deo te omladine u našoj zemlji bio isti, u sjajnim brendiranim majicama i košuljama, raščupane kose, samo forma bez ideje, oni koji nisu mnogo razmišljali već su samo želeli da se pokažu, da budu viđeni.
To je jedan od razloga zašto nisam poštovao taj „New Romantic“, i te grupe iz tog perioda. Zbog lažnog izgleda potpuno izgubljene omladine koja kasnije, kada je odrasla, nije uspela da pronađe svoj put, koja je uspela da ono što je bilo glupo, ali puno novca, podigne na viši nivo, ostavljajući ono što vredi iza sebe, one zbog kojih su sve kasnije generacije patile, dovodeći nas u takvu poziciju gde nam razni pevači, muzičari postavljaju nove vrednosti. Tako da nas taj „New Romantic“, podseća na turbo folk scenu u regionu, takođe blistavu, blestavu, glamuroznu, čudnu muziku i tekstove od kojih ne znate koji je patetičniji.
Povod za davanje takvog predgovora bio je koncert Duran Duran-a u Skoplju, pre nedelju-dve. Što se tiče organizacije „Avalona“, svaka čast, sve je na svom mestu, sve je na vreme, bez ikakvog problema. A na sceni, ta četvorka, blistava odela, svetla, sa pratećim vokalima, pomoćnim muzičarima, svetske klase. I ređaju se nekim redom: „Girls on film“, „Union on snake“, „Planet Earth“, „Hungry like wolf“, „Rio“… Neverovatno dobro usvirani, sviraju, bez greške, toliko savršeno da se u određenim trenucima pitate da li je ovo uživo ili snimak. Sve najbolje.
Publika je u delirijumu, pleše, skače, peva, jednostavno uživa u svim tim hitovima, a ako ih pitate šta se kaže u tekstovi tih pesmama – nemaju pojma.
U tom prvom delu oko bine video sam mnogo ljudi koji su bili romantičari u tom periodu kada su Duran Duran bili glavni (Mile saobraćajac, Joco iz Đorče 2, Toni iz Centra…), ali je razlika u tome što sada ne nose sjajna odela, čupavu kosu, posebne sjajne cipele, sada su u farmerkama, košuljama, majicama sa stomacima i prirodno sedom kosom koje ima samo u tragovima. Jasno je da su došli da se sete mladosti, ali bez poštovanja prema Duran Duran-u jer da su imali poštovanja bili bi našminkani i obučeni kao u ono staro vreme, što pokazuje da ništa nije ostalo od tog „Novog romantizma“. Ili kao što je dr Duran Duran u kultnom filmu „Barbarela“ želeo da uspostavi kontrolu nad gradom Sogo i postigne međuzvezdanu dominaciju koristeći svoj opasni izum, pozitronski zrak, tako je i grupa Duran Duran (ovde možete videti odakle im potiče ime) želela da uspostavi kontrolu svojom muzikom, što su donekle i uspeli. I da li je to ono nešto što nas je oplemenilo, uzdiglo?
