Kako je Mizar otpočeo novu turneju u Skoplju…
15. decembar
Ima ih, pa ih nema. I tako decenijama. Kao da je to Nevidljivi čovek sa njegovim trenucima vidljivosti i nevidljivosti. Kada je vidljiv znamo šta radi, kada je nevidljiv ne znamo šta radi. Da li se u tom periodu kada su nevidljivi, nalaze na obroncima Tibeta, ili u nekom budističkom hramu, ili u nekoj vizantijskoj crkvi nedostupnoj svima, gde upijaju večnu tajnu kroz svu poznatu i nepoznatu istoriju, pa prerađeno, oplemenjeno pokazuje to nama prostim smrtnicima?
Ili ih jednostavno život samelje i nemaju vremena za tako uzvišene stvari, pa skupljaju komade starih pesama, tekstova, malo ih prerade, nađu nove muzičare (od početka je samo vođa Gorazd Čapovski stalni član) koji će uneti svežinu, novu ideju, obojiti ceo zvuk u tamno i pustiti novi materijal.
Iako je gotovo sav material sastavljen od makedonskih muzičkih narodnih motiva, starog slovenskog pevanja, vizantijske horske muzike, ponekog teksta, začinjenog nekom tamom, teatralnošću, misterijom, ali upakovanog u Rock obvivci, školjki.
U svakom slučaju, Mizarovo najnovije otkrovljenje (ne znam da li je šesto, sedmo ili osmo) izašlo je pre neki dan sa novom pesmom „Psalm 135” kao uvertira za novi album koji bi uskoro trebalo da izađe.
A u međuvremenu kreću na turneju po prostorima bivše naše zemlje. Početak turneje je, naravno, Skoplje, a do sada potvrđeni koncerti u Beogradu (pred Novu 2025.) i Zagrebu (posle Nove godine). Skopski koncert održan je 15. decembra u Mladinskom kulturnom centru u divnoj produkciji Zokija (ChuvDecheV). Sala je puna. Mešovita publika različitih generacija. Vidim lica koja dugo nisam video, ali nisu obučena u onu tamnu (dark) uniformu od pre tridesetak godina. Cela scena, cela atmosfera je nekako mračna, ne znam da li su štedeli struju, ali bilo je trenutaka kada je sve bilo mračno, chat-path neki tamnocrveni ili zeleni snop svetlosti iznad Mizara.
Izlaze na bini, sa dve bas gitare, bubnjevima, gitarom, klavijaturama, dva prateća vokala, novim pevačem, možda je bio još neko, bilo je previše mračno pa nisam mogao da vidim. Uvod, pa nova pesma „Psalm 135” gde se novi pevaču odlično vokalno snalazi , a poseban pečat mu daje činjenica da je operski pevač koji nosi teatralnost svog rada, mislim na one grimase, poluskokovi.
Ređaju su “Uninije“, “Dozd“, “Devojka od bronza“, “Gradot e nem“, “Počasna streljba“, “Zlatno sonce“… Momci pošteno rade svoj koncert, vidim Gorazd zadovoljan, veoma dobro vodi bend. Na klavijaturama je lik (Prince) koji je i prateći vokal koji celoj toj atmosferi daje poseban pečat, fantastično je boji, upotpunjuje zvuk. Prateći vokali iz Harmonisimija su odlični i u starom i u novom materijalu, ali pevač nedovoljno hvata stare pesme, nedostaje mu autentičnost dva Goranovca.
Dva basa i bubnjar pružaju osnovu, solidno, temeljno. Publika je dobila ono što je očekivala, podsećanje na jedno VREME, davno prošlo, kada je u istoj sali publika horski pevala neke od Mizarovih pesama. Vreme kada je sve ovo imalo neki smisao, bilo je nešto novo, uzbudljivo, tajno, magično, kada je nosilo i određenu poruku, stvarajući određeni kult poštovan i slušan od veće grupe slušalaca. Ali da li ovo i danas ima takvu dubinu, suštinu, strukturu, moć, magiju?
