Parketi ili Supermen? Ne znam, ali oboje lete
Karijera benda Parketi traje 34 godine i zato je koncert trajao 204 minuta ili 3 sata i 24 minuta (jedan sat za svakih deset godina).
I tamo, na toj sceni, gore uz stepenice u Velikoj dvorani „MKC“, eruptira vulkan sa izlivenom lavom, poplavljujući sve. Kao da Ramonsi (koji odavno više ne postoje) sviraju u Skoplju.
Sa jedne strane tu je publiku, mešavina mladih, srednjih godina, starih, svih polova, puna sala različitih karaktera, ali svi ujedinjene u jednoj misiji, da vide najkvalitetnije rokere – pankere u Makedoniji.
Na drugoj strani su Oni – Parketi koji ne kalkuliršu ni sa kim i ni sa čim! Beskompromisni, imaju svoj put, pa ko želi, neka uzme deo kolača. To su oni – koji se još uvek kotrljaju kao da su dvadesetogodišnjaci.
I evo ih na sceni Sašo, Sims, Zoki i Riste, dve gitare, bas, bubnjevi i vokal koji prave takvu kakofoniju zvukova kao da ih je dvadeset na sceni, iako je bilo trenutaka kada ih je zaista bilo dvadeset tamo. I u toj razlici od četiri do dvadeset, od onih koji su paradirali scenom, a to nisu bili bilo koji likovi, skupljeno je sve vredno što je predstavljalo anti-establišment u makedonskoj rok muzici! To su bili svi oni donekle etablirani, ali nedovoljno reklamirani, oni koji su uvek bili blizu vrha, ali nikada na vrhu… Oni koji su ostavili manji ili veći trag, oni poput Zokija Agresora, D-Daltonsa, Princa Aleksandra, Secka, onaj iz grupe Čokanca… kao i bivši članovi Parketa.
Parketi pevaju, sviraju žestoko, Saše sa žutom kosom je pravi impresario, šoumen, lider, a Sims, koji je u pojedinim trenucima glumio statuu, zajedno sa basom i bubnjarem, je u punom elementu.
I ređaju se „Bang, Bang“ (obrada originalne pesme Sonija Bona iz slavnog dueta Sonny & Cher), „Strawbery“, „Sakam da te galam“, „Mesečina“, „Kafeani djudjinja“, „Šekerna“, „Jas te galam tebe“, „Porno bonjorno…”, “Kurtoazija“, „Ding-Dong“ (pesme Zokija Agresora) – kakva količina kvalitetne muzike za pevanje. Zajedničko uživanje, kako za publiku, tako i za muzičare.
Parketi su jedni od retkih sa takvim asortimanom pesama, uz koje publika peva, skače, viče i jednostavno uživa, a Parketi lete među njima, spasavajući makedonske duše, baš kao što Supermen leti iznad planete spasavajući sve što se može spasiti. Šteta, velika šteta što nemaju menadžera da ih gura, iako nije kasno za velike stvari, još uvek su vitalni i mogu da nastupaju na velikim turnejama.
Ako bi postojala jedna stvar na kojoj bih voleo da prisustvujem, to bi svakako bila turneja bendova Partibrejkers, Psihomodo Pop i Parketi kao predgrupe. Čudni su Božji putevi, sve je moguće, pa makar i samo jednom.
