Vojvođanski Blues Band pre Reala, Dortmunda i Novaka
Bulevar Books koncert (Novi Sad, 01.06.2024.)
Možda to nije tako atraktivna, komercijalna i moderna muzika, prijemčiva za široke narodne mase. Ali, kada stanete pred ove dve dame i mnogobrojnu gospodu, videćete da ono što oni daju na sceni zaista dolazi iz dubine duše, a ne iz potrebe da se muziciranjem zaradi novac.
I, evo nas na još jednom koncertu Vojvođanskog Blues Banda… Šta kažete? Već smo napisali i previše tekstova o njima? Hmmm, možda ste u pravu. Da, imali smo intervju sa liderom benda Atilom Šotijem, izveštaj sa nastupa VBB-a u Domu kulture, zapis sa promocije novog albuma u Bulevar Booksu, pa smo sada ponovo na istom mestu kako bismo ispratili i koncertnu promociju CD-a „Pokaži da možeš“.
Možda to nije tako atraktivna, komercijalna i moderna muzika, prijemčiva za široke narodne mase. Ali, kada stanete pred ove dve dame i mnogobrojnu gospodu, videćete da ono što oni daju na sceni zaista dolazi iz dubine duše, a ne iz potrebe da se muziciranjem zaradi novac. Ako vam se učinilo da ih na našim stranama ima mnogo, da citiramo našeg poznatog novinara Teofila Pančića:
U Srbiji je normalno da se radi malo, kao što je normalno i da se radi loše.
Pa, vidite, u Vojvođanskom Blues bandu se radi mnogo, a bogme i dobro. Imali su nekoliko kvalitetnih koncerata, novi album i promociju istog u poslednjih nekoliko meseci, a sve to je prošarano čestim, skoro pa svakodnevnim probama. A to, priznaćete, nije nimalo lako i jednostavno ako ste na pragu osme decenije života. Takav intenzitet rada je sve teže i mnogo mlađima da postignu. Očigledno, ima nešto u rečima Zorana Kostića Caneta:
Sve što si stariji, bliži si smrti. Daješ sve od sebe i više ti je stalo do toga što radiš, jer nemaš više vremena.
Atila Šoti kaže da u bendu ozbiljno shvataju sve svoje obaveze, naročito zbog izdavača Croatia Records, koji ih je, baš kao i davne 1986. godine, podržao na aktuelnom albumu. Paralelno sa probama i koncertima priprema se i novi album sa mnogobrojnim gostima i prijateljima benda, a očekuje se da on bude objavljen naredne jeseni. Da budem iskren, više se i ne sećam kada je neki bend poslednji put objavio dva albuma u istoj godini.
Dobro sam znao šta me čeka, ovo je ozbiljan posao. Sve je veoma prosto: Firči dođe na probu, sedne i svira. Isto tako i Peca Banjac, Čombetov sin. Uostalom, na isti način sam i ja svirao sedamdesetih sa Točkom, Vlatkom Stefanovskim, Vedranom Božićem… Nije stvar u tehnici, već u emociji koju ti izneseš iz sebe. Sviram iz duše, ponekad opizdim i falš, ali on bude na dobrom mestu, ističe Šoti.
Očito je da upravo on ponajviše gura celu priču, jer Šoti je u sadašnjem sastavu najdirektnija veza sa originalnom postavom Vojvođanskog Blues Banda. To nedvosmisleno pokazuje da iza svega stoji čist romantizam, a ne bilo kakva finansijska konstrukcija. Vidljiv je i blagi zamor materijala, kao i Šotijeva želja da neko od kolega preuzme malo veći deo odgovornosti na sebe. No, pitanje je koliko je to izvodljivo, pre svega zbog činjenice da niko od njih ne oseća bend u toj meri kao Šoti.
Kada je o samom koncertu reč, videlo se da je ekipa dobro uvežbana i sjajno sinhronizovana. Posebno treba istaći da se pevač Milan Bugarin sasvim komotno oseća na sceni i da sa sobom donosi izuzetnu energiju, a moglo bi se reći i harizmu. Ovo posebno napominjemo zbog činjenice da je on najmlađi član benda, kome je definitivno bila potrebna ovako sveža krv. Nove pesme su se veoma lepo primile kod publike, a utisak je da kolo vodi „Remetimo mir“. Mada, ni „Rođen na Limanu“ ne zaostaje mnogo za njom.
Činjenica da se iste večeri igralo finale Lige šampiona, te da je Novak Đoković u večernjem terminu igrao svoj meč na Rolan Garosu, svakako je uticala na posećenost koncerta. No, na kvalitet istog nije ni najmanje, tako da su posetioci mogli da uživaju u savršenom balansu novih i starih pesama, obogaćenih modernijim aranžmanima. Da se i sa ovim, postkoncertnim iskustvom vratim na prvi dan juna, definitivno bih se odlučio za Vojvođanski Blues Band pre Reala, Dortmunda i Novaka.
A kako stvari izgledaju iz ženskog ugla? Magdalena Galić Bešenji, prateći vokal benda, ističe da je veoma interesantno koliko se „momci“ u ovoj fazi života emotivno otvore, što dovodi do toga da se maksimalno trude i daju sve od sebe. Ona kaže da je najvažnije to što su svi opušteni, što se svi dobro osećaju na sceni, pa nema bilo kakve „force“ i moranja.
„Velike dečake“ treba pustiti da se igraju i budu kreativni, pratiti situaciju i reagovati samo u krajnjoj nuždi, zaključuje Galić Bešenji.
Atila Šoti (Vojvođanski Blues Band): Budi svoj i pokušaj to da prodaš
