Róisín Murphy: Nova kraljica popa i seksepila

Luka Beograd (07.06.2025.)

Mnoge pesme sa set liste uključene su „u struju“ i dobile svoje drugačije, elektronske verzije. Kontam da je reč o podilaženju mlađoj publici, kao i onom delu auditorijuma naklonjenom deep houseu, technu, dubstepu i sličnim žanrovima. Za te svrhe bend nije štedeo ni najveće hitove Moloka, pa smo mogli videti nesvakidašnju muzičku papazjaniju.

Imate li adekvatnu kandidatkinju na umu? Ja gotovo i da nemam dilemu. Prateći njen razvojni put, a bogme i nekoliko fantastičnih koncerata, bez imalo ustezanja ću reći – Róisín Murphy. Da li to znači da mislim da je ona bolja od Madonne, ili bar jednako dobra kao ona? Apsolutno ne! Louise Ciccone ostaje apsolutno nedodirljiva u svakom smislu, pre svega zbog činjenice da je bila perjanica seksualne revolucije u vreme njenog ključanja.

Baš kao što se ni papa Franja neće ponovo roditi, teško da ćemo na sceni dobiti novu Madonnu. Ali, možemo ponovo imati ženu prijemčive boje glasa, zavodljivog stasa, seksualnog naboja, prefinjenog stila, neverovatne harizme i energije, te lopticu skočicu na dance flooru. Pa, Róisín Murphy ima sve to, a opet je sasvim svoja i drugačija od Madonne. Mada… Ako pogledate neke od njenih fotografija sa koncerta o kome pišemo, videćete i da Róisín likom sve više podseća na Madonnu.

Sa nestrpljenjem sam iščekivao nastup seksepilne Irkinje u Open Air Corneru Luke Beograd znajući kakvim sam dobrim gigovima u organizaciji Strangefeara do sada prisustvovao. U najmanju ruku sam očekivao sjajan zvuk i odličnu atmosferu, a beogradska koncertna agencija je i ovoga puta opravdala dobru reputaciju. Jedina (minimalna) zamerka je malo prenaglašeno svetlo u pojedinim trenucima, ali su (smo) na kraju svi fotografi imali veoma dobre fotografije.

A to, verujte, nije nimalo lako ni u savršenim svetlosnim uslovima. Prosto, ne znate da li Murphyjevu pre da slušate, gledate ili fotkate. Koliko me je samo „nervirala“ njena kožna suknja sa dubokim šlicem… Mada, njen seksepil je sasvim neupitan i bez takvih odevnih predmeta. Tu je, barem za mene, glavna razlika između Róisín i Madonne. Na „material girl“ se nikada nisam ložio makar bila kao od majke rođena. Na Irkinju jesam i kada bi bila zakopčana do guše.

Uff, udarila vrućina u glavu… Bolje da se vratimo muzici. Matični bend Moloko i dalje čini veliki deo njene DNK, pa je sasvim logično da je Murphyjeva koncert započela jednom od pesama iz repertoara legendarnog sastava. Zaista, „Pure Pleasure Seeker“ bila je sjajan aperitiv za slatko-kiselo-penušavi koktel koji je usledio. Kada su se „whole body and soul“ dobro zagrejali, a čula ukusa dobila na osetljivosti, moglo je da se pređe na main course.

A tamo je, naravno, bilo najbolje od najboljeg. Iako je snimljen sada davne 2007. godine, album „Overpowered“ i dalje zvuči izuzetno sveže, pa se na na koncertnoj set listi našao sa nekoliko pesama. Prva od njih bila je „Dear Miami“, a nešto kasnije i naslovna „Overpowered“, te plesno-zarazna „Let Me Know“. No, i „Moloko faza“ je s vremena na vreme uzvraćala udarac kroz „The Time Is Now“ i „Sing It Back“. Teško je zamisliti koncert Róisín Murphy bez groove bombe kakva je „Forever More“, koja je iskusno ostavljena za bis.

Fokus je, ipak, bio na poslednjem albumu „Hit Parade“. Istoimena numera je zatvorila beogradski koncert, a pre nje na listi su se našle „CooCool“, „The Universe“, „Crazy Ants Reprise“, „You Knew“ i „Can’t Replicate“. Lično, nedostajala mi je još poneka numera sa prvog solo albuma „Ruby Blue“, a pre svega jazzy šećerlema „Sow Into You“. No, nije baš jednostavno napraviti balans koji bi svima legao, ali da kažemo da je na repertoaru bilo za svakoga ponešto.

A kada smo već kod balansa… Mnoge pesme sa set liste uključene su „u struju“ i dobile svoje drugačije, elektronske verzije. Kontam da je reč o podilaženju mlađoj publici, kao i onom delu auditorijuma naklonjenom deep houseu, technu, dubstepu i sličnim žanrovima. Za te svrhe bend nije štedeo ni najveće hitove Moloka, pa smo mogli videti nesvakidašnju muzičku papazjaniju. No, ona je savršeno odražavala strukturu publike, s obzirom da smo među okupljenima mogli videti sve: starije, mlađe, straight, gay, ljubitelje popa, funka, techna, pa čak i ravea… Naravno, nije bilo punkera, metalaca i folkera, a niko ih nije ni očekivao.

I, da, bila je nenormalna gužva u Open Air Corneru. Ne sećam se da sam video toliki broj ljudi na jednom koncertu u Luci Beograd. Ulaznice nisu bile baš jevtine za naše uslove, ali je publika prepozanala kvalitet, energiju, harizmu i scenski nastup koje na svojim koncertima prezentuje Róisín Murphy. Dešavanja na bini prelila su se i među posetioce, pa su mnogi ljudi neumorno đuskali, makar bili i 100 metara udaljeni od bine.

Ne smemo zaboraviti ni kostime koje je Róisín besomučno menjala, bukvalno posle svake druge numere. Počev od snežne kraljice, Eskimke iz polarnog kruga, preko ostrvske aristokratkinje sa smokingom i cilindrom, agenta MI6, pa sve do modernih i kubističkih kreacija sa modnih pista u Londonu, Njujorku, Parizu i Milanu. I sve na njoj izgleda fantastično! No, nikako mi nije bilo jasno kako je uspevala da bude tako agilna na onako kratkim i tananim štiklama.

A videvši pokrete poput čuvenog „crane kicka“ iz filma „Karate Kid“, postala mi je jasna i (glavna) funkcija dubokog šlica. Najlonke su prosto vrištale pod pritiskom njenih pobesnelih butina i na sve moguće načine pokušavale da ih obuzdaju. Povremeni, ali pravovremeno tempirani uzdasi u pevanju dodatno su „pravili školice u mozgu“ muškom delu publike koji brojčano nimalo nije zaostajao za lepšim polom.

Na kraju, recimo i to da je srpska publika dobila spektakularan nastup velike svetske zvezde, a bogme i „value for the money“. Po završetku koncerta nismo videli nezadovoljna i namrštena lica, što je, valjda, i najvažnije. Dugo toplo leto još nije zvanično ni počelo, a sve relevantne bine su uveliko na radnoj temperaturi. Očekuju nas Bonobo, Hernán Cattáneo, Billy Idol, Morrissey, Arsenal Fest, Nišville… Ko preživi, pričaće! Neki će i da pišu, a bogme i fotkaju.

U prodaji knjiga “Razgovori kod zlatnog papagaja” Olge Kepčije

Tags: Luka Beograd, Roisin Murphy