Oslobađanje duše i duhovni let uživo u Beogradu
Soulfly + specijalni gosti,
10.07.2025., Dorćol Platz
Nije mi baš bilo svejedno kad mi je čekajući bla-bla kar za Beograd, na auto-putu otkazao telefon koji nije davao baš nikakve znake života punih 5 minuta i …stari sam ja haker jer uspeo sam nekako da ga vratim u život. Ko me poznaje, zna da su meni avanture sa prevozom skoro pa deo šarma, i zašto prosto kad sve mora komplikovano, ali dobro… Čini se nikad više koncerata nego ovog leta u glavnom nam gradu, bukvalno se svaki dan nešto dešava, ali glavni povod za odlazak za Beograd, ovog puta bio je koncert benda Soulfly, a naša današnja priča o idejnom vođi benda Maxu Cavaleri, počinje još u Sepulturi, o kojoj se praktično sve zna
Ipak, barem po mišljenju potpisnika ovih redova, ostaje veliko žaljenje jer se Sepultura nije pridružila velikoj metal četvorki, gde objektivno i pripada. Ako se posmatra njihov lik i delo, definitivno je odlazak Maxa Cavalere, danas već daleke 1996., sprečio Sepulturu da bude veličina kakve su danas Metallica, Slayer, Megadeth i Anthrax.
Za razliku od navedenih, Sepultura je svojevremeno otvorila mainstream vrata agresivnijim vrstama metala i ne samo zbog toga, zaista je trebalo da dobijemo bend koji je trebao da stoji rame uz rame sa velikom četvorkom jer je njihov potencijal bio vanserijski. Umesto toga i jednog velikog benda, svet je dobio 2 manja benda, koji su posebnim putevima, a neko i na slavu starog imena, pošli odvojenim putevima. Tek ih je Cavalera Conspiracy nekako povezao u logičnu priču, čisto da ih podseti šta su imali i ko su, i na njihovu rodbinsku vezu. Nemam rođenog brata, ali kad se braća posvađaju verovatno to tako izgleda. Još kad te ne podrže ni gitarista, a ni basista, prinuđen si da odeš.
Kako će to sledeće godine izgledati kad “stara Sepultura” ponovo bude zakoračila zajedno na stejdž u sklopu proslave 40 godina od osnivanja, ne znam, ali sam siguran da će se mnogi upitati zašto su i morali da krenu odvojeno. Dobro, postoje slične muzičke priče, tako su se nekako rastali i Metallica i Dave Mustaine, i mnogi drugi izvođači, nije to neka nova priča, ali kada se podvuče crta pre svega je velika šteta zbog svega što se desilo sa Maxom Cavalerom. On je izabrao teži put i osnovao 1997. Soulfly, nakon što je napustio Sepulturu, a kombinacija različitih muzičkih stilova, uključujući: groove metal, thrash, nu metal, world music (etno elementi, posebno brazilski i afrički ritmovi), ponekad i industrial ili hardcore uticaje, potvrđuje Maxa Cavaleru kao potpunog autora.
Jeste Soulfly veoma slična priča njegovim prethodnim radovima jer tu stoji njegov muzički potpis, ali opet to je bilo nešto potpuno novo i inovativno za kraj 20.veka. Iz tadašnje vizure pre svega eksperimentalno, ali sa detaljnim temeljima u spoju teškog zvuka sa tradicionalnim instrumentima i etno ritmovima. Soulfly kroz svoj rad i albume izražava borbu, otpor, veru i duhovnu snagu – često kroz bes i bol, ali i sa ciljem pročišćenja i povezivanja sa nečim višim. Max Cavalera koristi svoju muziku kao sredstvo za: iskazivanje bunta i besa protiv sistema, mnoge pesme su mu usmerene protiv: političke korupcije, rata, društvene nepravde i represije. Kroz lično duhovno traženje i veru, a u muzičkom smislu Max često koristi elemente hrišćanske simbolike, ali u širem, univerzalnom smislu on traži duhovnu snagu i pročišćenje kroz bol, jer mnoge pesme benda Soulfly govore o padu i ponovnom uzdizanju.
Cavalera koristi tradicionalne brazilske ritmove, perkusije, ponekad i portugalski jezik koji izražava povezanost sa korenima i identitetom. To je zapravo njegova spona sa sopstvenim poreklom i sa „prirodnim čovekom“, van modernog otuđenja. U mnogim pesmama, Maxova muzika postaje još ličnija. Tu se jasno oseća tuga, ali i pokušaj izlečenja kroz stvaranje. Pesme često pozivaju na solidarnost, bratstvo, zato često koristi reč “tribe”- pleme kao simbol porodice i otpora koji iskazuje jedinstvo i snagu zajednice. Jeste osnovna poruka benda da iz haosa i bola možemo pronaći snagu, duhovnost i jedinstvo, ali posebni problem je da se na nastupima uživo prenese prava emocija.
Dorćol Platz je bilo mesto novog sastanka Soulfly-a sa srpskom publikom i to u četvrtak 10.07.2025. Možda pomalo atipično, ali specijalni gosti na ovom nastupu bili su Neven, mladi beogradski Krišna hard-core bend, o kom sam čitao i čuo sve najbolje, ali ih nisam do sada gledao uživo. Oduvek mi je bio “čudan” spoj srpskog jezika i hard core-a, to se na kraju ispostavi kao jedan od ograničavajućih faktora u zavisnosti od namera benda, ali dobro, ne mora da znači, momci su tek na početku svoje priče. Doduše, postoje već 5 godina, ali prvih 100 godina je uvek najteže, u Srbiji je to skoro pa pravilo. Iznenadio sam se kad sam čuo da se pevač Miloš Stefanović seli iz zemlje, ali rekoše da se to neće odraziti na dalji život benda.
Zaista su u četvrtak imali dobar nastup, mada mislim da bi zvuk bio potpuniji sa dve gitare. Miloš Stefanović je zaista živa energetska bomba, ima ga na svakom delu bine, a nekako najviše u vazduhu. Imaju svoju ekipu koja je u publici i barikade koje im konkretno smetaju za pravo uživanje u vidu stejdž dajvinga, ali nekako se već snalaze. Meni, pomalo bode statičnost ostalih članova na bini, možda je i važnost trenutka jer sviraju sa Soulfly-em u pitanju, ali zato Miloš svojim scenskim ponašanjem krpi vizualne rupe i nadoknađuje sve propušteno.
Sećam se da je selo malo zvano Srbija unapred osudilo ovaj bend globalno jer Krišna, strejt edž, youth crew, bhakti filozofija, veganizam i vegeterijanstvo, nisu još uvek baš uobičajene i “normalne” teme za Srbiju, bilo je oprečnih mišljenja o tome i u publici. Ućutkah dugokosog lika sa majicom Morbid Angel do mene, u njegovoj kritici odgovorom: “…a obrnuti krstovi, pentagrami i krv su ti željene teme, a!?”.
Smehu nikad kraja, koliko ljudi, toliko čuda, Neven je uživo samo jedna grupa lepo vaspitanih i obrazovanih mladića, što se vidi i u pauzama između pesama, u kontaktu sa publikom, to je zapravo nešto što se ne viđa svaki dan. Sasvim korektno su odradili svoj nastup koji je obuhvatio njihove pesme sa EP “U svakom srcu gore svetla“, ali i poslednjeg EP-ja “Zakon ljubavi“… Na kraju svih krajeva, ne može da bude ništa loše kad neko nazove bend po kultnoj emisiji za decu, pustite neverne tome. Samo napred i podrška momci, vi znate najbolje!
Negde iza 22.00 uz intro, na binu Dorćol Platza izlazi Max Cavalera, po ko zna koji put međ Srbima. Dobro, ogromna većina publike u Dorćol Platzu su Rusi, ali to je već i normalno kad su organizatori Rusi. Uz “Dobro veče” na srpskom,(mogao je i Добрый вечер, ne bi se osetila razlika) kreće “Seek ‘N’ Strike“, u publici nastaje opšte ludilo, količina energije podiže adrenalin na maksimum na “Prophecy”, “No Hope=No Fear”, vožnja se nastavlja uz “Downstroy”, “Bring it”, “Fire/Porrada” i, naravno, “Back to the Primitive”… Ori Makse, al duboko, ili “Želim da pevam ko Max Cavalera“, a!?
Lajnap na bini su osim Maxa, na bubnjevima sin Zayon, brkati gitarista Mike Deleon i brkati basista Chase Brayant, pozajmljen iz benda Warbringer, pa se simpatične gitaroške brke i deo porodičnog ganga čine kao idealna kombinacija za muzičku razglednicu iz glavnog grada pravo iz Dorćol Platza. Nije sve krv, suze, ali jeste znoj jer mašina melje, a nastavlja se maksimum skakanja i samo pozitivna atmosfera. Sa bine Soulfly pucaju iz sveg oružja sa “Bumbklaat“, a svoj ritualni obred i nastup dalje nastavljaju pesmom “Tribe“, uz uportrebu birimbaua za uvod, tradicionalnog afričkog, atipičnog instrumenta. “…No, this tribe you can’t take it from me…” Povratak u 1998. sa “Bumbom“, pa nagli skok i povratak na skoro predašnje vreme sa “Superstation” od pre 5 godina. U publici sirkl pitovi, pogo, moš, slemovanje, ma opštenarodno veselje.
Nema previše priče između pesama, realno nema ni potrebe, sve se zna i svi se znaju. Publika bolje zna portugalski od Maxa koji i pored toliko svirki u Srbiji još uvek zna samo ”dobro veče”, “do viđenja” i “ultra dobro” na srpskom jeziku. Još ima municije u oružju jer slede “Bleed”, “Boom”… Gore, dole, a možda i negde između, bilo je vreme i za 2. individualnog specijalnog gosta večeri Kojota i njihovu zajedničku pesmu “Moses”, zajedno sa džem sešn tribjut varijantom Marlijeve “Get Up, Stand Up”.
Naizgled, samo blago spuštanje uz drugačiji zvuk, a zapravo zatišje pred buru, pa smo tako ušli u bis koji Max koristi da bi obukao košarkaški dres reprezentacije Srbije Nikole Jokića uz odobravanje i oduševljenje srpske publike. Slede “Pain” i “Eye for an Eye” sa (jumpmothfuckup) introm kao svojevrsni hajlajt i završetak ovog nastupa.
Ovaj tekst možda treba posmatrati kroz prizmu dve hipoteze samog nastupa. Prva hipoteza: mlad sam i prvi put sam gledao Maxa Cavaleru, i mislim da je koncert bio odličan. Druga hipoteza bi glasila: imam 53 godine, sa članovima porodice Cavalera se susrećem 6. put – 3 puta stara Sepultura u njihovo zlatno vreme pre 33 godine, jednom nova Sepultura sa Derrick Greenom kao pevačem, jednom Cavalera Conspiracy, i sad Soulfly, mator sam, džangrizav, jeste ogromno koncertno iskustvo iza mene, al ponekad “…vežbam da mnogo pričam, a da me niko ne razume…”, i neću niko da me shvati pogrešno, ali mi je ceo koncert bio lično pomalo “čudan”. Nisam imao primedbe, ali mora da ja primećujem mnoge stvari koje drugi ne vide ili ne obraćaju pažnju… Kako god da posmatrate, bićete u pravu. Zvuk na koncertu je bio odličan, možda čak malo i prenabudžen, ali ništa dok ja ne ogluvim, ko mi je kriv što sam stao u prvi red. Stvarno sve zvuči besprekorno i sjajno, malo mi samo Max izgleda vidno ugojen i usporen sa prilično ograničenim pokretima sve vreme, iako i on skače na bini u okviru svojih mogućnosti, ali verovatno je iluzorno tražiti od njega bilo šta revolucionarno na sceni u njegovim godinama, to je zapravo samo logičan splet okolnosti. Još kad je na turneji, i kad je svirka iz dana u dan, umor stigne i mlađe snage, pa valja neprimetno i “odraditi neku tezgu”, na kraju sve je deo već pripremljenog scenarija.
Istini za volju, “bez starca, nema udarca”, i nije Max baš “starac Fočo od stotinu ljeta”, iako danas predstavlja živu legendu i dobro je dok je tako, on je tu svoju reputaciju dobrano zaslužio, po svemu što je i sa kim radio u muzici. Iako svira gitaru koristeći samo četiri najdeblje (E,A,D,G) žice, posebno u nekim fazama karijere fokusiran je bio više na ritam i gruv, a ne na tehničku virtuoznost i solaže. Prosto, rifovi i brutalnost, a ne komplikovanost i bespotrebne solaže do besvesti, jer prava umetnost je u jednostavnosti, i verovatno ga i zato svuda toliko vole. On će uvek biti rado viđen gost u Srbiji, ne samo zbog muzike, već zato što postoje jake neraskidive porodične veze i njegove supruge Glorije, čiji su koreni sa Kosova, i znate kako se kaže u Srbiji: “odakle ti je žena i ti si odatle…”, pa je to baš jedna kompleksna i baš široka priča.
Sve u svemu, prisutnih preko 800 ljudi se baš dobro zabavilo u četvrtak uveče u Dorćol Platzu i samo sa pozitivnim utiscima pošlo kući. Došlo je do očekivane smene generacija, retko koga sam video poznatog, što mi reče Kojot pred samu svirku kratko: “…dobro je Buzdo, još smo živi…”, i to je potpuna istina kroz šta smo sve prošli. Povratak kući iz Beograda noću je uvek bila i ostala posebna avantura, ali to je već neka druga priča, za neko drugo vreme. Živim za dan kad će glavni grad ponovo imati svake noći bar 3 do 4 autobuske i bar 2 vozne linije ka Nišu, da ne bih izigravao Indijanu Džonsa svaki put kad treba da se vratim kući, a jedan sam od mnoštva ljudi koji nema familiju u Beogradu, ali koga interesuju transportni problemi običnog čoveka u glavnom gradu zemlje Srbije u 2025!?! Na kraju, treba dodati i odličnu koncertnu organizaciju ruske agencije “Connected Agency” i koristim ovu priliku da se još jednom zahvalim suvlasniku agencije, mladom gospodinu Pavelu na gostoprimstvu i druženju, zadovoljstvo je bilo samo moje, bio je ovo samo početak jedne lepe saradnje.
Možda je prava prilika za ponovno viđenje već krajem jula meseca, ako ne i pre, jer Connected Agency predstavlja Dungeon Synth Prophecy: Warlock Corpse + DJ Gravespell. Zakoračićemo u maglovite ruševine dungeon synth zvuka dok Warlock Corpse izvodi imerzivni živi ritual u KC Gradu, Beograd, 24. jula 2025. Warlock Corpse Dungeon je Synth / Black Metal sa čudnim i atmosferičnim nastupom uživo — sirovi lo-fi sintovi, black metal vajb, ritualna atmosfera — kombinacija koja se retko viđa i definitivno nešto za ljude koji vole underground, DIY i neobične zvučne eksperimente. Od početka 2021. godine, projekat je izdao preko 13 albuma za kuće kao što su Out of Season, Phantom Lure i Grime Stone Records, i nastavlja da nastupa uživo kao one-man band ili sa punom postavom.
Proročanstvu se pridružuje DJ Gravespell koji će baciti poseban dungeon synth cassette tape DJ set da upotpuni noćno putovanje kroz zaboravljene tamnice i drevne kulle. Ulaznice već od 800 RSD su u prodaji i to: onlajn za plaćanje u evrima: https://cutt.ly/orUkTknb, ili plaćanje u dinarima: https://tickets.rs/event/warlock_corpse_dj_gravespell_21312, a isto tako mogu se nabaviti i oflajn sa jedinstvenim i nezaboravnim dizajnom i po povoljnijoj ceni (još od 14.05.2025) u baru Supertramp (Dorćol, Maršala Birjuzova 10A) i baru Fomin (Vračar, Sinđelićeva 3a). До свидания, увидимся в другой раз.
