Skopski Jazz Festival 2026 (treći dan): Andrea u Ellinim cipelama

Nacionalna opera i balet (17.10.2026.)

---

Bez lažne skromnosti, sjajna kontrabasistkinja i vokalistkinja me je na momente podsetila na „prvu damu pesme“, ponajviše zbog svoje autoritativnosti i ubedljive pojave na sceni. Ona je rođeni lider koji članove benda motiviše da daju sve od sebe i iz njih izvlači najbolje.

Treće veče manifestacije započeto je tradicionalnim izborom najboljeg makedonskog jazz muzičara u tekućoj godini, a ovogodišnji laureat je saksofonista i klarinetista Ninoslav Spirovski. U obrazloženju nagrade organizatori Skopskog Jazz Festivala istakli su nemerljiv doprinos Spirovskog alternativnoj i free jazz sceni u Makedoniji, a njegove kolege navode da je ključni kvalitet ovog muzičara upravo to što zvuči kao – Ninoslav Spirovski. Dobro poznajući ovog sjajnog momka, apsolutno mogu da se saglasim da je nagrada otišla u prave ruke.

Nino je ubrzo dobio priliku da opravda priznanje i pokaže „od kakvog je materijala građen“ nastupivši kao deo Andrea Mirčeska Quinteta, sastava koji je otvorio program treće večeri festivala. Uz Spirovskog ovaj kreativni tim čine i Blagojče Tomevski (bas klarinet), Filip Bukršliev (gitara), Dragan Teodosiev (bubnjevi) i „šefica“ Andrea Mirčeska (kontrabas i vokal). Sjajni muzičari se već dugo poznaju, zajedno su mnogo puta nastupali kroz različite bendove i projekte, pa je učešće u programu Skopskog Jazz Festivala (njihov ukupno drugi nastup u ovom sastavu) predstavljao značajan momenat za njih.

Nastup su započeli pesmom „Freedom“ Charlesa Mingusa, kao omaž legendarnom kontrabasisti i jednom od najvećih jazz muzičara svih vremena. Mogućnosti Andree Mirčeske na kontrabasu odavno su mi poznate, ali ovo je bila prva prilika da je čujem i kako peva. Bez lažne skromnosti, Mirčeska me je na momente podsetila na Ellu Fitzgerald, „prvu damu pesme“, ponajviše zbog svoje autoritativnosti i ubedljive pojave na sceni. Ona je rođeni lider koji članove benda motiviše da daju sve od sebe i iz njih izvlači najbolje.

„Stop genocidu. Stop femicidu. Sloboda Palestini“, izustila je u jednom trenutku Andrea pokazavši i svoj društveno-politički stav. Efektno, a nenametljivo. A kako je tek otpevala popularnu brazilsku numeru „Trem Das Onze“… Imao je i Filip Bukršliev svoje prepoznatljive prog rock i heavy metal momente na gitari, Dragan Teodosiev je po potrebi bio harmoničan, a na momente ritmički neuhvatljiv. No, utisak večeri bila mi je kompatibilnost Ninoslava Spirovskog i Blagojča Tomevskog, ovi momci su rođeni da sviraju zajedno! Kvintet je na najbolji način iskoristio ukazanu priliku, uz adekvatnu meru melodičnosti i improvizacije.

Južnoafrička scena klavirske muzike zauzuma značajno mesto na svetskoj jazz mapi, a jedan od njenih najistaknutijih predstavnika je pijanista Nduduzo Makhathini. On je na ovogodišnjem izdanju Skopskog Jazz Festivala nastupio kao deo trija koji još čine i Lukmil Perez (bubnjevi) i Dalisu Ndlazi (kontrabas). Kakvi su to virtuozi na svojim instrumentima! Posebno je bilo zanimljivo pratiti govor tela Ndlazija dok „ljušti“ veličanstveni instrument, a povremeno je doprinosio i glasovnim efektima u stilu našeg poznatog harmonikaša Bata Kande.

Ni Makhathini se nije libio da prezentuje svoja društveno-politička razmišljanja govoreći o „globalnom Severu i Jugu“ i posledicama (naročito kulturnim) koje takva distinkcija sa sobom donosi. Ako ništa drugo, u samom bendu nema nikakvih distinkcija. Svi su ravnopravni, imaju sjajnu neverbalnu komunikaciju tokom nastupa, a i Makhathini je u više navrata istakao da bezgranično veruje svojim kolegama i da bi bez njih on bio sasvim beznačajan. Ne samo što je sjajan pijanista, već je Nduduzo i umetnik koji svoju muziku značajno prožima duhovnom komponentom.

Poučen iskustvima od dva prethodna dana, imao sam velika očekivanja od ponoćnog nastupa pijaniste Alexandera Hawkinsa i vokalistkinje Sofie Jernberg na maloj sceni Nacionalne opere i baleta. Taj prostor se već etablirao kao „soba za improvizaciju“, pa je i nastup ovog dua bio u takvom tonu. Hawkins kombinuje klasični stil muziciranja sa upotrebom raznih analognih alata i tehnika, dok Jernberg u pravom smislu reči koristi svoj vanserijski glas kao instrument. Zvuk kakav ova žena kreira svojim glasom ne može da proizvede niti jedan instrument, looper ili bilo kakav muzički softver.

Ipak, postoji nešto što mi se u njihovom nastupu nije dopalo, a to je velika doza arogancije kod pevačice. Primetna je bila „demonstracija sile“, na momente je peformans Jernbergove izgledao kao da kolega uopšte i nije na sceni. Kao da ni sama nije sasvim sigurna šta zaista želi, Sofia se često prestrojavala sa melodične na improvizovanu izvedbu. Ne volim bendove ili orkestre gde je neko puki „privezak“, a Hawkins je to definitivno bio ove večeri, i pored činjenice da poseduje zavidno umeće muziciranja na klaviru.

Tom prilikom smo se i oprostili od „male scene“, s obzirom da su četvrtog dana festivala predviđena dva koncerta, oba na velikoj sceni Nacionalne opere i Baleta. A oni donose nastupe neumornog improvizatora, trubača Roba Mazureka i njegovog sastava Sao Paulo Underground, te kreativnog i žanrovski neuhvatljivog harmonikaša Vincenta Peiranija. Luda završnica još luđeg festivala! Skopski Jazz Festival je definitivno manifestacija za najprobirljivije jazz sladokusce, pa nemojte propustiti da ga posetite naredne godine.

Skopski Jazz Festival 2026 (drugi dan): Muzičko putovanje Arktičkim krugom

Tags: Alexander Hawkins, Andrea Mirčeska Quintet, Nacionalna opera i balet, Nduduzo Makhathini, Skopski Jazz Festival, Sofia Jernberg