Mateja Đokić (Keni nije mrtav): Ljudima potrebno vremena da prihvate evoluciju rokenrol zvuka
Počnimo od besmisla činjenice da smo izdali nekog ko svojim neosnovanim očekivanjem ograničava našu slobodu izražavanja. Razumemo ljubitelje oštrog gitarskog zvuka, koji svakako ne manjka u našem novom singlu, ali malo je glupo reciklirati već ispisanu istoriju.
Tragom velikog medijskog uspeha koji je za samo nekoliko dana prikazivanja požnjela njihova nova pesma “Pod tvojim prstima“, kao i zbog činjenice da su pre dva meseca bili u najužoj konkurenciji za prestižnu regionalnu MAC nagradu za singl godine, stižemo do fenomenalne kruševačke rok trojke Keni nije mrtav.
Grupu su 2017. godine osnovali gitarista i frontmen Mateja Đokić, basista Matija Pešić i bubnjar Sava Tomić. Na svoj rad pažnju su skrenuli mnogobrojnim prvoklasnim nastupima po muzičkim festivalima širom Srbije i regiona, uključujući Koncerte na Zidiću, Beogradski festival piva, Nišvil i Egzit. Debitantski album grupe “Ajmo da plešemo” objavljen je u novembru 2021. godine za Mascom records. Izlasku albuma prethodili su zapaženi singlovi “Venecijaneri”, “Samodisciplina” i “Vetar”.
U ime grupe za Grad Mateja Đokić pravi mini-presek prve faze karijere…
Vaš novi singl “Pod tvojim prstima” je, za samo nekoliko dana nakon premijere, premašio 150 000 pregleda i to vas već sada čini, bar što se tog segmenta tiče – najpopularnijim kruševačkim sastavom svih vremena. Koliko vam je ta činjenica relevantna i koliko vam danas znači ta početna podrška rodnog grada?
Mateja: Da posle naše svirke za rođendan Grizlija nisu svi stali uz nas, podsticali i pomagali koliko su mogli, ko zna, možda bi se posle završetka srednje škole sećali na lep period kad vidimo instrumente u dečačkim sobama. U ovom slučaju, zahvaljujući podršci, sledećeg jutra smo shvatili čime želimo da se bavimo u životu, prepoznali poziv, i čvrsto utemeljili put kom ćemo ostati dosledni do kraja. Svakom od nas zaigra srce na uspomene prvih koraka u rodnom gradu. Svima je jasno da je u Srbiji jako trnovit put do našeg sna, ali jednog dana ćemo se vratiti kao pobednici, i dokazati svima koji su verovali u nas da to nije bilo uzalud, garantujemo!
Ova video premijera je zapravo najava novog studijskog albuma i očito je da ste prilično promenili svoj muzički habitus. Ta činjenica, bar sudeći po prvim komentarima, izazvala je podeljena mišljenja – veliki deo fanova ne krije oduševljenje novim zvukom grupe, ali ima i onih koji vam zameraju jer ste “izdali” pank. Odlučili ste se da iz zone relativne sigurnosti uskočite na novi teren, namerno ili instinktivno?
Mateja: Počnimo od besmisla činjenice da smo izdali nekog ko svojim neosnovanim očekivanjem ograničava našu slobodu izražavanja. Razumemo ljubitelje oštrog gitarskog zvuka, koji svakako ne manjka u našem novom singlu, ali malo je glupo reciklirati već ispisanu istoriju. Prošao je dug period komponovanja pesama uz gitaru, koju su decenijama iza nas ljudi iscedili, zatim mi dali svoj maksimum, i onda se kao logičan sled događaja desilo buđenje u moru ostalih zvukova koje nam je današnjica donela. Smatramo da je ljudima potrebno malo vremena da prihvate evoluciju rokenrol zvuka na kojoj mi insistiramo.
Za nekoliko godina ste od kruševačkih tinejdž-debitanata stigli do vrlo visokih pozicija na aktuelnoj srpskoj muzičkoj sceni, objavili tiražan album prvenac za verovatno danas najvećeg ovdašnjeg diskografa i po svemu sudeći to je tek početak. Šta je u čitavoj vašoj priči bila ključna karika – apsolutno međusobno poverenje, bezuslovna podrška porodica ili nešto treće?
Mateja: Dok nisu postavljene evidentne osnove na koje se lepi podrška, dok niko nije ozbiljno shvatao o čemu se radi, dok je sve izgledalo blještavo i ogromno samo u našim glavama, među članovima benda je postojala neverovatna veza i vizija. I kad nije bilo najbolje nama je izgledalo kao da osvajamo svet. Tako je i danas. Nije bilo izvodljivo reći roditeljima “Odoh ja u Beograd da postanem rokstar, treba mi vaša podrška.” Došli smo kao studenti, radili razne poslove preko dana, noću pisali pesme i sa žarom u očima pričali kako će nam se sve to vratiti. Stizale su vesti i informacije o našim koracima, pa su tek onda roditelji shvatali da se zapravo nešto dešava. Ali u trenucima kada nam je ponestajalo snage, lomila nas sumnja ili neki sitan neuspeh, baš tad su roditelji i okolina stajali uz nas. Cela priča je prožeta jakim nitima ljubavi, i verujemo da će nas to držati dok ne ostvarimo svoj san.
Primetno je da imate i neke nove saradnike u produkciji, pojavljuje se i ime Džoela Vanaseka što čitavoj priči daje i internacionalni karakter… Govori li nam to i nešto o vašim globalnim pretenzijama?
Mateja: Ideja je da podignemo lestvicu kvaliteta gitarske muzike. Prošli album je vođen DIY (sam svoj majstor) filozofijom, ali nakon njega smo odlučili da želimo da idemo korak dalje. Ukazala nam se prilika da sarađujemo sa profesionalcem, iskoristili smo je i malo je reći da smo zadovoljni rezultatom. Pored Džoela, oko pesme nam je pomogao i kragujevački producent Meta, i verujemo da će se takve i slične saradnje dešavati u budućnosti, a plan je da sežemo dokle god je dalje moguće. Sada je fokus na naše tržište, pa kad to budemo rešili idemo dalje.
Koji je redosled poteza nakon ovog najavnog singla i hoćemo li vas u dogledno vreme ponovo gledati uživo u rodnom gradu?
Mateja: Uporno radimo na novim pesmama, inovativnosti u zvuku i celokupnom utisku benda. Dugo razmišljamo o koncertu u Kruševcu, ali hoćemo da se to desi u pravom trenutku, i da napravimo što veći spektakl, kakav grad zaslužuje.
