Roberto Fonseka: Šaljemo poruku mira i ljubavi
Stalno sam u potrazi za nečim novim / Inspiracija sama dolazi do mene, ne moram da je tražim / Strast, duhovnost i emocija su mi glavni pokretači.
Proslavljeni kubanski džez pijanista Roberto Fonseka dobitnik je nagrade “Šaban Bajramović” Nišville Jazz Festivala za fuziju džeza sa drugim muzičkim pravcima. Ako se pogleda lista učesnika ovogodišnjeg Nišvilla, nije bilo nikakve dileme u čije ruke bi ova nagrada mogla da ode, jer Fonsekina umetnost je upravo to – mešavina različitih stilova, pravaca, zvukova, instrumenata…
Fonseka: Mnogo mi znači ova nagrada, jer ja sam muzičar koji voli da meša različite stilove i zvukove, a vidim da se to dopalo i vašoj publici. Drago mi je da su i organizatori prepoznali naše napore da svetu prenesemo univerzalnu, a opet jedinstvenu umetničku poruku. Zaista, pamtiću ovaj momenat do kraja svog života.
Da li je to bila i Vaša početna ideja (da se bavite fuzijom zvukova), ili je to došlo nešto kasnije, kada ste stekli izvesno iskustvo?
Fonseka: Od samog početka sam u fuziji, jer zaista volim hip-hop, latino, džez, folk i rok muziku. To mi pomaže da pronađem svoj sopstveni izraz i nadam se da mi dobro ide u tome (smeh). Zbog toga sam uvek u potrazi za nekim novim zvukom i stilom. Moraću da istražim i srpsku tradicionalnu muziku, verujem da ću i tu pronaći nešto zanimljivo.
A koji stil, instrument, melodija… je Vaš glavni izvor inspiracije?
Fonseka: Svuda nalazim inspiraciju. U drugim muzičarima, pejzažima, zemljama, kulturama… jer ja sam čovek otvorenog uma. Za mene je muzika sve i svuda, pa inspiraciju i ne moram da tražim. Ona sama dolazi do mene.
Može se reći da Vam je muzika bila suđena, pošto su Vaši roditelji i polubraća takođe muzičari.
Fonseka: Kada ste mladi, vaša svest o budućnosti nije sasvim čista i jasna. No, zaista, teško da sam mogao da postanem bilo šta osim muzičara s obzirom na korene. Kada sam bio mali, otac i polubraća su provodili puno vremena sa mnom, stalno su mi nešto svirali i bukvalno su me “zatrovali” muzikom.
Šta je za Vas značilo iskustvo sa Buena Vista Social Clubom?
Fonseka: San koji je postao stvarnost! Rad sa tom sjajnom ekipom za mene je, pre svega, bila prilika da ukažem poštovanje tradicionalnoj kubanskoj muzici i naučim njene osnove. A kada čujete i njihove životne priče, šale, anegdote, onda ste u stanju da razumete zašto naša muzika zvuči upravo tako kako je i vi čujete.
Na šta ste naročito ponosni u svom radu?
Fonseka: Ponosnim me čini to što naša muzika doprinosi miru u svetu, što ljudi osećaju ljubav koju mi nosimo u sebi kada sviramo i što se tokom naših nastupa osećaju kao da su u nekoj drugoj dimenziji. Vidite, mnogo je loših dešavanja u svetu u ovom trenutku. Rat između Rusije i Ukrajine, ekonomska kriza koja je zahvatila ceo svet, posledice pandemije… S obzirom na sve to, zaista me čini srećnim kada vidim osmehe na licima ljudi, kada vidim da igraju, pevaju i dobro se zabavljaju na našim nastupima.
Uz Vašu muziku je nemoguće stajati u mestu. Da li je Vaša glavna ideja naterati ljude da plešu, ili da na neki drugi emotivni način reaguju?
Fonseka: Za mene su najvažnije stvari u muzici strast, duhovnost i emocija. Bez obzira da li izvodimo instrumentalnu muziku ili je u naše pesme uključeno i pevanje, uvek je lepo videti ljude kako plešu. Pogledajte, hiljade ljudi su ispred bine i prate naš ritam sve vreme. Ima li lepšeg osećaja za muzičara od toga? Navikli smo na takve scene na našem podneblju, ali je neverovatan osećaj videti i druge ljude kako sa jednakim žarom reaguju na našu muziku. Stoga, ova je noć zaista magična za nas.
