Najveći rok album koji je napravio džez muzičar
Jedan od najvećih inovatora u muzici, posebno u oblasti jazza i fuzije rok-džez-fank 7. aprila 1970. godine u Columbia studiju u Njujorku snimio je najveći rok album koji je sazdan od džez muzičara pod nazivom “A tribute to Jack Johnson”.
Za inat rokerima i za inat Jimi Hendrixu, koji je važio za jednog od njegovih najboljih prijatelja, samo iz prkosa, inata i sujete, da bi im dokazao da džez muzičar može da snimi najbolji rok album, Miles Davis (muzičar sa najvećim egom) stvara ovaj arhetipski rok album sa primesama svega i svačega, ali uglavnom osnova leži u džez i rok muzici.
Da bi to uradio, Miles je okupio najbolju i najimpresivniju rock/džez grupu svih vremena, koju čine neverovatni pojedinci:
Miles Davis – truba, Steve Grossman – sopran saksofon, John McLaughlin – električna gitara, Herbi Henkok – orgulje, Majkl Henderson – električni bas, Billy Cobham – bubnjevi, Bennie Maupin – bas klarinet, Chick Corea – električni klavir, Dave Holland – električni bas, Jack DeJohnette – bubnjevi, Bruk Piters – naracija, Teo Macero – producent, reditelj.
Neki od ovih muzičara su bili neprekidno uključeni, a neki povremeno na ovom albumu. Tako je, na primer, Herbie Hanckok slučajno upao u studio gde su snimali i počeo da svira orgulje, stvarajući zvuke koje je Miles Davis ubacivao u svoje ideje, zamisli.
Album obiluje eksperimentisanjem, muzičkom magijom, disharmonijom zvukova i ritmova, totalnim napadom na sva čula, a sami muzičari nisu ni bili svesni šta su stvorili, samo su se igrali, kao deca kada otkriju nešto novo. Sve to kanališe Miles Davis. On je prisutan sve vreme, uvek iznad svega i to uz neverovatnu energiju, inteligenciju, porive, inovativnost i nemilosrdnu viziju, stvarajući sopstveni univerzum koji deli sa nama, njegovom publikom.
U početku niko nije bio svestan šta je to spakovano na toj ploči, ni kritičari, ni publika, pa ni sami muzičari, ali kako je vreme prolazilo, tako su se razotkrivali posebni detalji, otkrivano je sve više slojeva (kao guljenje listova kupusa da bi se došlo do srcevine) ovog vanvremenskog dela. Godine 2003. izdat je “Complete Jack Johnson“, kompletan snimljeni materijal koji obuhvata blizu šest sati muzike sadržan u setu od pet CD-ova.
Postoji zanimljiva priča o tome kako je nastao ovaj muzički komad. Jack Johnson je bio svetski šampion u boksu u srednjoj kategoriji, a tu titulu je osvojio 1908. godine pobedivši tada neporaženog belca Tomija Bernsa. Njegov boks meč sa James J. Jeffriesom je proglašen mečom veka. To je bilo borba između dve boje, dve rase, crne i bele. James J. Jeffries je bio belac i hteo je da pokaže da je bela rasa superiornija od crne čiji je predstavnik bio Jack Johnson . U toj borbi je pobedio Jack Johnson i ova velika pobeda je afroameričkoj publike dala nadu, u tada još zaostalim SAD, da i za ljude druge boje kože dolaze bolja vremena.
Jack Johnson izrasta u legendu, osam godina, za redom, je bio šampion sveta, a u isto vreme izrasta i u ikonu Afro-Američke pop kulture. Ali njegov način života – trošio je mnogo novca na žene (uglavnom belkinje, čak je oženio beloputu ženu u vreme kada se to smatralo kršenjem vrednosti, morala), a njegov restoran, u kojem su previše alkohola služili belci, tadašnjoj puritanskoj Americi se nije dopao. Koristeći takozvani Mann act iz 1910. (zabrana prenosa žena preko državnih granica u „nemoralne svrhe“), podignuta je rasno motivisana optužba koja ga je uvukla u kontraverzu, preispitujući sve njegove veze (uključujući i njegov brak sa belom ženom)… Džonson je optužen i da ne bi otišao u zatvor beži u egzil u Evropu i Južnu Ameriku. U USA se vraća 1920. i provodi godinu dana u zatvoru. Posle toga izlazi na slobodu i ponovo živi starim životom.
Umro je 1946. kao najveći, najpoznatiji, najzloglasniji Afroamerikanac na planeti Zemlja. Postaje sinonim za Afroamerikance prošlog veka.
Cassius Clay (Muhaamad Ali) za njega kaže:
Ja sam loš momak, ali on je lud.
E sada, gde je Miles Davis u priči? Mnogo godina kasnije snima se dokumentarni film o Jack Johnsonu i njegov impresario se sastaje sa Milesom kako bi ga ubedio da snimi muziku za taj film. Miles je amaterski bokser i rado prihvata izazov. Da bi uneo ludilo, haos u muziku za taj film, Miles je tražio novi zvuk. Jedne večeri otišao je na koncert svog dobrog prijatelja Jimi Hendrixa. Kada tamo na bini, samo dve gitare i bubnjevi koji stvaraju neverovatan, potpuno disharmoničan, čisti rok zvuk, zvuk koji je potpuno očarao Milesa. I tu se rodila ideja da se snimi rock album sa primesama džeza, ili džez album sa primesama roka. Rezultat toga je ovo neverovatno delo, koje je ostavio svima nama, zavisnicima od svetske muzičke baštine.
