Straight Jackin (deo III): Pauza i treći album

Neposredno pre bombardovanja, Džej Pi odlazi u Rusiju, pa i bend na neko vreme prestaje sa radom. Godine 2002. na Metropolisovoj kompilaciji pojavljuje se singl ‘Miki Maus’. Te godine je, kao već velika, etablirana izdavačka kuća, objavio tri kompilacije na kojima se nalazi ukupno 50 pesama bendova koji su obeležili 90-e.

Kao što je na prethodna dva albuma verno opisao stanje u našoj zemlji 90-ih, tako i pesma ‘Miki Maus‘ opisuje život u postpetooktobarskoj Srbiji. Nakon bombardovanja, svrgavanja Miloševićevog režima i instaliranja marionetskih vlasti koje se od tada smenjuju, sve uz blagoslov velikih sila sa Zapada – pre svih SAd-a, Nemačke i Engleske – dolazi do neke vrste osvešćenja, ali i razočaranja. Kako su mnogi rokeri kasnije izjavljivali, očekivanja nakon smene vlasti potpuno su izneverena. Ovo je stav ne samo kulturnih radnika, nego i svih mislećih ljudi u zemlji. Umesto Miloševića, koji je predstavljao simbol Vavilona, oličenje zla, neko protiv koga je trebalo usmeriti svu kreativnu energiju (bar kada je stvaralaštvo u pitanju), dolazi do velikog otrežnjenja koje je nosilo saznanje da Srbija, kao i sve zemlje u regionu, više nije suverena država, da nam, kako spoljnju, tako i unutrašnju politiku, kroje agenti zapadnih obaveštajnih službi. Takođe, revolt zbog nepravde koja je učinjena dvoipomesečnim bombardovanjem zemlje sve više dolazi do izražaja.

 

Razmisli kako živiš, some
Pa zašto baš ja da ti govorim o tome

Nakon uvodnih stihova, oseća se gnev izazvan sveopštom letargijom, kao i ravnodušnošću naroda koji je postao imun na neprijateljsko delovanje nekih naroda protiv naše zemlje:

Šta nam Šiptari rade, bruka,
Siromašnim uranom obogaćena vutra
Duva se od jutra do jutra
Zato nama Srbima nikako da nastupi sutra
Sve ide po planu
Uspeli su da nas sjebu
Hvala Alahu, Papi i pre svih Ujka Semu
O narode moj, ne daj da te zavijaju
Sloba je sve ovo vreme radio za CIJU

Buđenje nacionalne svesti, koje je prirodno usledilo nakon propasti komunističkog eksperimenta, kada južnoslovenski narodi počinju da osnivaju svoje nacionalne države, imalo je i svoje „nus pojave“ – odjednom su se probudili davno zaspali duhovi, ponovo su otvarane stare rane, narodi su, zbog loše ekonomske situacije počeli da okrivljuju jedni druge, a sve ovo bilo je propraćeno velikom količinom mržnje. A gde ima mržnje, ima i načina da se ljudi zavade, pa i da počnu da nasrću jedni na druge, što su arhitekte Novog poretka i te kako znale – i iskoristile. Otud i poslednji stih ove strofe. Počele su da se rađaju sumnje u umešanost stranog faktora, što je danas već postalo „opšte mesto“. Međutim, bilo je to vreme kada je internet tek počeo masovnije da se koristi, pa informacije nisu bile toliko dostupne, dok su rane još uvek bile sveže. Bio je potreban određen vremenski otklon, da bi se sva nesretna zbivanja sagledala iz svih mogućih uglova i stavila u istorijski kontekst.

Iz Amerike je pozitivna došla samo sida
Da nam omladinu iskida
Pa da posle dobra USA rane da nam vida
Narode moj, ne daj da te zavijaju
DOS takođe radi za CIJU

Posle prve dve strofe u kojima se upire prst u određene centre moći koji su direktno radili protiv naše zemlje, u trećoj je Džej Pi kritički nastrojen prema svom narodu. Ova strofa pesmi daje određenu težinu, jer dolazi do neke vrste ravnoteže, odnosno, do demistifikacije čitave priče, u kojoj odgovornost za sveopštu katastrofu ne snosi samo jedna strana:

Šta ćemo sad kad smo ostali bez gada
Nema više kradi, sada treba da se radi
Al’ problem je što u zemlji još uvek nema para
Za glavu-glavu i po niko neće da se smara
Jer ionako se radnim danom spava do podne
Uz pivo i travu se izbleji svako veče
Pa je l’ onda mi imamo il’ nemamo sreće
U životu su nam drugi krivi što se loše živi
Na javi smo krivi sami sšo smo postali debili
Degenerisani, zatupljeni,
Iskvareni, izmanipulisani
Zombirani, ateisti,
Prokleti, što sami sebe dižemo u nebo…

I, tu je kraj. Kao što kaže floskula koja se u prvoj dekadi ovog veka često izgovarala: „Sve je isto, samo njega više nema.“ Poslednji stihovi možda su malo preuranjeni… Džej Pi kao da je predskazao kakvo će biti stanje svesti deceniju-deceniju i po kasnije. Za sam kraj, ostaje konstatacija:
„Jebo nam je kevu Miki Maus“

004

Godine 2004. popularna izdavačka kuća Bassivity Records, u čijem su fokusu mahom bili hip-hop autori, objavljuje treći studijski album Džekina, koji nosi naziv „004“. Jugoslav je ponovo okupio ekipu kvalitetnih muzičara koju su činili: Miodrag Šuša (gitara), Saša Đokić (bas), Slobodan Jurišić (bubanj), Filip Balog (truba), Mario Ševarac (saksofon). Ono što je već postalo tradicija za Džekine jeste žanrosvki raznoliko ostvarenje, s razlikom što se ovoga puta u tekstu oseća zrelost odraslog čoveka. Ipak, od nekih tema Džej Pi nikada nije odustao. Tako i „004“ otvara „Intro“, gitarska numera sa tekstom kojim predstavlja prilično žestoku kritiku društva:

Ko se opet vraća da budale prima
Džarastafaraj svima
Sporo kuca sat al’ brzo prolazi vreme
A ja još uvek ko da ne mogu bez šeme
Još uvek bliskim ljudima na ranu sipam soli
Ćale smisao života gubi
Ženu sve to prosto boli
Stvarno ne znam zašto neke duše smori
To što moja duša drugo stanje voli

„Drugo stanje duše“ tema je mnogih pesama ovog benda, što pomalo podseća na kalifornijske repere, Cypress Hill, kao i na jamajčansku „rasta ekipu“. Međutim, Srbija je zemlja prepuna ljudi-konzervi, spremnih na osudu, bez trunke poznavanja teme o kojoj unapred zauzimaju stav. Otud i gnev koji se oseti u stihovima:

Matora budala daje sebi pravo da laže
‘Džej Pi propagira drogu’, kaže
Čovek koji želi da svi vole isto što i on
I od vas namazano pravi jedan veliki klon
On radi to po pravu, to je teorija zavere

„Matora budala“ može biti bilo koja osoba koja zastupa stav da je alkohol „prihvatljiv“, kao što u našem društvu i jeste, dok se osuđuje konzumiranje nekih biljaka, za koje je dokazano da sadrže lekovita svojstva. Ovakav stav javnog mnjenja kod mnogih mladih ljudi izaziva rezignaciju i revolt, stoga i ne čudi što se početkom 2000-ih pojavljuje mnoštvo hip-hop autora koji sve otvorenije zastupaju stav o blagotvornom dejstvu famozne biljke.

Ipak, u pomenutoj pesmi, „matora budala“ je osoba sa imenom i prezimenom. U pitanju je nekakav muzikčki kritičar koji je prvi album Džekina u svojoj recenziji nahvalio, najviše zbog pesama koje su kritika Miloševićevog režima, da bi „Džarastafaraj“ ocenio veoma niskom ocenom, uz zajedljivu opasku na kraju teksta:

„Levo, lepše, Strejt Džekin, Dža se saginjati neće“

Ovakvu rekaciju novinara iziritirala je saradnja Džekina sa izdavačkom kućom City Records – otud i aluzija na JUL („Lepo, lepše, levo“ bio je predizborni slogan Jugoslovenske udružene levice; prim.aut.), partiju u kojoj je vedrila i oblačila supruga omraženog srpskog predsednika, jer je i vlasnik pomenute izdavačke kuće bio visoko pozicionirani funkcioner JUL-a.

Da ova priča dobije ironičan epilog, potrudio se „slučaj, taj veliki komedijant“ (kako bi rekao Crnjanski), jer je „matora budala“ karijeru završila upravo na Pinku, TV stanici čoveka koji je držao City Records.

Osim ovog fenomena, Jugoslav u „Intru“ gađa metu pravo u centar, poentirajući stihovima:

Oni žele sve da promene
Da svi žderemo ćevape i pijemo koka-kolu
Dok đuskamo u kolu
‘mesto da se vrnemo u školu
Svi izgledamo, mislimo, živimo isto
Pa vi se zapitajte da l’ je sve tu čisto
Dok ćale cirka brlju, keva guta bensedine
A deca se drogiraju drogom koju sami sebi diluju

Još jedan od proročanskih tekstova o masama anesteziranim alkoholom, sedativima, gnusnim sadržajima sa kojekakvih TV stanica, o idealu hedonizma (pardon – proždrljivosti) i životu bez ikakvih dodira sa duhovnošću.

Nakon ovakvog uvoda sledi najveći hit na albumu – „Izvini Dža“. Pesma se sastoji iz dva dela. U prvoj polovini, hard-rok rifovi čine matricu za stihove koji predstavljaju svojevrsnu introspekciju lirskog subjekta i njegovo unutrašnji razgovor sa Bogom, da bi nakon nekoliko minuta usledio prelaz na rege ritam, uz poruku mira i ljubavi:

Pogledajte svet očima deteta, Dža Rastafaraj
Malo ljubavi, velika šplaneta, Dža Rastafaraj
Da ratnik u nama donese nam mira, Dža Rastafaraj
Da zdrava rastu na, deca i rege da svira, Dža Rastafaraj

Otvorite vrata, neko kuca. Ko? Dža raastafaraj.
Da istera mržnju iz našeg srca. Dža Rastafaraj.
Da očisti mozak i telo od krša, Dža Rastafaraj
Jer Bogu je ipak najbitnija duša, Dža Rastafaraj

Spot za „Izvini Dža“ snimljen je u Sankt Peterburgu.

Takođe veliki hit, za koji je snimljen i spot, bila je pesma „Lopove narkomane“. U svom maniru, Džej Pi je napravio pesmu u kojoj se kroz zajebanciju dotakao vrlo ozbiljne teme. Pošast narkomanije tih godina sve je više uzimala maha, a sastavni deo života ljudi duboko ogrezlih u ovaj porok predstavlja i krađa (lopovluk), kako zbog toga što za supstancu treba sve više i više novca, tako i zbog činjenice da su ovakvi ljudi mahom bez posla, postajući društveni paraziti. Otud i stih koji se ponavlja do u nedogled:

Lopove, narkomane, kradeš da bi se drogir’o.

U spotu za ovu stvar učetsvovali su mnogi predstavnici tadašnje alternativne scene.

Tema narkomanije načeta je i jednoj deonici pesme „Jutro“:

Ringe, ringe, raja, doš’o Čika Paja
Uhvatio zmaja
I rekao: „Sad mi je do jaja!“
A da l’ je to pravi put,
Da l’ je pravi put onaj što vodi u smrt?
Za neke ne, jer od smrti oni imaju strah,
Za neke da, jer to se telo samo pretvara u prah.
Puteva je mnogo, al’ je samo jedna istina,
Telo je forma, duša je suština.

„Paja“ je žargonski izraz za smrtonosnu drogu, koja može da se konzumira i pušenjem (tzv. „hvatanje zmajeva“). Ipak, Džej Pi je jasan u svojoj poruci – u pitanju je „put koji vodi u smrt“.

Jedna od lirički najznačajnijih pesama kada je u pitanju album „004“ svakako je – „Ljudi“. Ona definitivno pokazuje zrelost autora koji je mnogo svesniji sebe, života i sveta. Pesma se bavi temom roditeljstva i svim promenama koje dolaze s ovom, veoma važnom, životnom ulogom.

Album „004“ snimnjen je u aprilu, 2004, pre tačno 20 godina. Nekoliko godina kasnije, snimljen je materijal za novi album Džekina, koji već duže od petnaest godina čeka da ugleda svetlost dana. Neke od pesama mogu da se nađu na jutjubu.

U međuvremenu, Jugoslav je diplomirao pozorišnu režiju i radio na nekoliko značajnih projekata. S obzirom da živi u Rusiji, Strejt Džekin svira samo leti, u vreme kada prvi čovek benda boravi u Beogradu.

Tagovi: 004, Drugo stanje duše, Izvini Dža, Lopove narkomane, Matora budala, Miki Maus, Straight Jackin