Crvena Jabuka: Poštedi me istine (Tamo gdje ljubav počinje)
Pre punih trideset pet godina, u možda najvećem zaletu sarajevskog benda Crvena Jabuka, objavljen je album “Tamo gdje ljubav počinje”.
Krupne kapi kiše sprale su i poslednju kap krvi na trotoaru. Kao da se ništa nije ni dogodilo. Samo je izbezumljeni pogled, još uvek relativno mlade žene, govorio o treptanju zgasle emocije na njenom bledom licu. Sedela je na zadnjem sedištu policijskog automobila, prvi put da nije bila u svojstvu oštećene, dok je policijski službenik lagano upisivao njeno ime i ostale lične podatke u koloni osumnjičene kao učinioca krivičnog dela. Nekada se ćutanjem mnogo više reći, nego besomučnim pričanjem u nedogled.
Sedela je mirno, neprimetno grizući usne, konačno shvativši da je sve gotovo. Setila se kada je ljubav počela, ali nikako nije mogla razumeti kada je prestala. Volela je, tugovala, pa opet volela, pa opet… Svesna da je nakupila popriličan broj godina, onako usput protrčavši kroz život, seti se stihova iz pesme “Tamo gdje ljubav počinje” Crvene Jabuke i tiho zapevuši. Malo je reći da je policajac ispred nje bio šoku. Pamtila je da je nekada imala tu kasetu, često je slušala, pogotovo kada je bila zaljubljena, ali zašto joj je baš ta tema u ovako neprimerenom trenutku došla u glavu, nikako nije razumela.
Pre punih trideset pet godina, u možda najvećem zaletu sarajevskog benda Crvena Jabuka, objavljen je album “Tamo gdje ljubav počinje“. U dvanaest pesama, od kojih su mnoge postale i ostale hitovi, kao producent ostvario se Nikša Bratoš, koji je na albumu svirao gitaru, saksofon, bio prateći vokal i sve one, na prvo slušanje, nevidljive tonove, realizovao. Gotovo sve songove napisao je sam Zlatko Arslanagić, gitarista benda. Naravno da mu je već provereni vokal Dražena Žerića Žere, dao posebnu draž. Na albumu su još Darko Jelčić za bubnjevima, Zlatko Volarević na klavijaturama i Zoran Šerbedžija sa bas gitarom. Svojim četvrtim albumom Jabuka se ustoličila kao jedan od nakvalitetnijih i najproduktivnijih bendova u drugoj polovini osamdesetih godina. O samoj popularnosti benda izlišno je i govoriti.
Album otvara “To mi radi“, melodičnoplesna tema koja seća na neka srećna vremena, bezbrižnu mladost i prvo sazrevanje. U pop rok maniru odrađena, muzički je bila bliska svim generacijama, ali pristupačna i onima koji nisu ogrezli u nekom žestokom rokenrolu.
Odmah je prati “Tuga, ti i ja“, vanvremenski urađen bluz, sa predivnim klavirskim uzletima i odličnim tekstom, prilagođen vokalima koje je više nego uspešno izneo Žera.
“Volio bih da si tu” je još jedna lagana beseda koja vezuje ljubav uz tople zvuke gitare, budi najiskrenija osećanja i nežno zatvara sve prozore ljudske duše u htenju da se ona sačuva što duže, ako već ne može večno trajati.
Mega hit “Tamo gdje ljubav počinje” zatvara album. Suptilno i tiho, ostavljajući moćan tekst da duboko zavuče sve svoje tužne niti pod kožu ljubavnika. U završnom stihu pomenute numere tinja taj plam, te kaže da niko ne zna kako peče i ledi, dok ne proba.
Navedeno je samo nekoliko hitova koji su i danas veoma popularni i koji se rado slušaju, no ne može se zanemariti i učinak ostalih pesama koje samom albumu daju pitkost i kvalitet. Crvena Jabuka je bila i ostala jedna od najproduktivnijih grupa sa ovih prostora, a svojom ležernošću i poetičnošću pridobila je i sasvim ozbiljne kritičare.
Da li je pridobila i našu junakinju sa početka ove mini storije ne znam, ali ono što znam je da je više puta prijavljivala svog partnera za nasilje u službama koje su zadužene za to, da nikada ništa konkretno nije urađeno po tom pitanju, da je uvek bila tešena i tome slično. Volela je život, volela je muziku, književnost i film. Želela je da sliči Merlin, imala je svoje male idole, bubice… Volela je svoj posao, retko je viđana ljuta, ali eto, jednom joj je dodijalo i prekinula je agoniju.
Policijski službenik se okrenuo, ugledao je uplakanu i upitao je: “Poštedi me istine, samo mi reci kako ti beše prezime, Nataša…“.
