Dragulji 90-tih: Block Out – Godina sirotinjske zabave
Iznad mene tuđa je volja, hoću da skočim, to su nedostupna polja, visine, širine, koliko hoćeš, tebe ne treba da brine… Ja ne plovim, danas ne lovim…
Da se odmah na početku razumemo – da – autor ovih redova pati od teške amnezije; da – autor je u prethodnom životu bio rock novinar; da – autor redova koji slede se reinkarnirao u poslovnu ženu, majku, domaćicu…
Jednog letnjeg popodneva zazvonio je telefon u kuhinji moje roditeljske kuće u Staroj Pazovi. Uljudni mladić koji se predstavio kao Nikola Vranjković tražio je Natašu. Javila sam se i dosta dugo slušala priču o tome kako dečko koga sam upoznala kao gitaristu grupe Ruž nešto ranije u Staroj Pazovi, ima bend, koji se zove Block Out, kako imaju snimke, kako su bili u Londonu, kako…. Sve je to zvučalo veoma zanimljivo. Bilo je to 1991. godine. U prethodnoj inkarnaciji, u vreme mojih beogradskih radijskih početaka i u vreme kada sam već bila dugogodišnji autor emisije Rock Intervju na Radio Staroj Pazovi.
I tako smo Block Out i ja rasli zajedno. To poznanstvo sklopljeno na koncertu grupe Ruž u pozorišnoj Sali u Staroj Pazovi, postaće višedecenijsko prijateljstvo koje evo traje pune 24 godine!
Neke od pesama sa albuma „Godina sirotinjske zabave“ sam čula još pre nego što je i „Crno belo srebrno“ izašao. Bila sam već tada oduševljena stihovima „Nedostupnih polja“ koja su bila i ostala moj favorit sa ovog albuma.
Kako u vreme nastanka „Godine sirotinjske zabave“ nisam izbijala iz prostorija Radio Beograda (radila sam tokom nedelje kao novinar voditelj dnevnog programa Yu Radija, subotom sam imala autorsku emisiju na istom radiju koja se zvala „Beogradski davitelj“, a nedeljom sam vodila „To je samo rock’n’roll“ na Drugom programu Radio Beograda), koji se nalazio u neposrednoj blizini Kopitareve gradine, stalno sam bila i u Studiju Akademija, gde je Block Out snimao svoj drugi studijski album. Tu u studiju bili su tih meseci mnogi prijatelji iz tog doba – Ništa ali logopedi, Goblini, Džukele…
Sve fino društvo, što bi moja mama rekla…
Ovaj je album potpuno definisao Block Out i njihov muzički profil do 2013. kada je Nikola Vranjković napustio grupu. Ovaj je album profilisao publiku benda. Ljudi su znali šta da očekuju. Svaki sledeći album je bio jak, ali je za mene Godina sirotinjske zabave najjači album Block Outa.
„Godina sirotinjske zabave“ je 18. oktobra 2000. bila u koferu koji sam ponela u Ženevu. Dvanaest CD-ova i ovaj na prvom mestu. Posle njega, ono fino društvo sa kraja petog pasusa….
I kada je krenulo raspredanje o raspadu grupe nisam mnogo komentarisala. Bilo mi je žao i znala sam da grupa ne može još dugo opstati pod istim imenom. Bilo mi je veoma drago kada je bend promenio ime.
Ne može autor da „gura“ dve paralelne karijere – solo i band. To je zaista nemoguće. Eto drago mi je da danas, i Nikola i ostatak grupe sviraju. Na sceni ima mesta za sve. Svako može da nađe svoju publiku.
I dalje mi se često motaju po glavi: „Čarobni akord“, „Ka zelenoj obali“, „SDSS“, „Manastir“, „Trenje“, „Gledam kao…“, glupo je da nabrajam sve pesme sa ovog albuma, ali posebno „Nedostupna polja“.
