Moja lična himna je „National Anthem” grupe Radiohead!
Nacionalna himna je patriotska pesma ili muzička kompozicija koja je ili zvanično priznata od strane Nacionalne Vlade i Ustava ili prihvaćena kao takva po konvenciji kroz popularnu upotrebu. Državna himna, kao i drugi nacionalni simboli jedne zemlje, predstavlja tradiciju, istoriju i verovanja svih građana te zemlje.
Tokom izvođenja državne himne građani nacije, uprkos etničkim razlikama, postaju jedno i pažljivo slušaju i/ili pevaju himnu. Ta himna pomaže u usađivanju osećaja patriotizma kod svih građana zemlje, ujedinjuje ih i podseća na slavu, lepotu i bogato nasleđe njihovog naroda, čini da se građani osećaju ponosnim na svoju raznoliku, lepu domovinu, promoviše jedinstvo u različitostima i multikulturalizmu, ispunjava potrebu za emocionalnim ispunjenjem gde forma nadmašuje suštinu, govori nam da ostanemo uprkos celom strahu i haosu sa kojima svi zajedno moramo da se nosimo, ona se doživljava u zajednici sa drugima, spaja sve konce iz različitih nacija u jednu velikoj kocki. I tako savršeno funkcioniše već decenijama.
Ali šta da radimo kada smo kao ljudska bica u određenim trenucima sami, napušteni, kada i sami svakodnevno bijemo bitke, kada su nam misli rasute na sto mesta, kada su nam srca i duše podeljene među sobom, kada deo podsvesti kaže da je vreme da se krene, a drugi deo poziva da se stane, kada jedna noga želi da se odmori, a druga je već krenula napred, kada ne znamo šta ćemo sa našom unutrašnom bitkom?
I to moraš da prevaziđeš, da se uklopiš u masu ljudi, da živiš sa svima njima. Zar nam ne treba nešto (osim molitve), neka iskra da kao što Himna svih naroda ujedinjuje sve građane u jednoj državi, tako nam treba nešto što će sve te ljudske delove ujediniti u jedno, kad sav taj haos, kalabalak, treba da se unutar sebe pomiri sa sobom, smiriti sve one delove između (dušu, noge, ruke, srce, mozak…) i hrabro krenuti napred?!
Zar ne treba svi, sami za sebe, da imamo svoju intimnu himnu, koja će nas buditi kao vulkan, obnavljati kao feniks i spajati sukobljene delove u nama samima?
To može biti muzika, pesma sa ili bez teksta koju znamo napamet, da ne bismo morali da zavisimo od nosača zvuka i da je koristimo uvek, svuda, samo za sebe.
Državna himna je jedna i svi je pevaju, moja intimna himna je samo moja i peva se/ sluša se u sebi – samo za sebe i treba da prati energiju, auru, sudbinu, haos i poredak onoga ko je izabere za svoju intimnu himnu.
Moja lična himna je „National Anthem” grupe Radiohead!
Taj minimalistički početak sa basom, bubnjevima i gitarom, koji polako budi mozak i telo posle neke neprospavane noći ili teškog trenutka, melanhonije, gde još uvek ne znaš gde su ti svi ti delovi tela, mozga, duša, podsvesti… Zatim se u pesmi pojavljuju prve trube, saksofoni, sajzeri i odjednom vidite da su svi delovi tela, mozga, duše, podsvesti ovde na vama, ali nisu svi povezani, nisu probuđeni.
A vokal lidera, pevača, kompozitora Toma Yorka, koji svoj glas koristi kao instrument, upotpunjuje tu kakofoniju zvukova.
I odjednom katarza, rađanje svetova, anarhija u najsirovijoj formi, milioni instrumenata i zvukova zajedno, a kroz sve se probija nit prelepe melodije, obojene zvucima instrumenta Martenot i semplovima kojima upravlja gitarista Džoni Grinvud, momenat kada počinje celo ljudsko telo, mozak, duša, podsvest da se svađaju među sobom, postavljajući sebi prioritet koji je od kojeg dela glavniji… I to traje li traje, sve do jednog momenta kada se muzika polako utiša isto kao celo ljudsko telo, mozak, duša, podsvest.
I tada osećaš kako si se sam preporodio, oplemenio, kao novi početak, onaj osećaj kada tvoja intimna himna uspeva da te potpuno sastavi sa samim sobom, kao svakodnevni feniks.
Ovo je možda njihova najbolja pesma sa jednim stihom od samo nekoliko reči „Svi/ Svi ovde/ Svi su tako blizu/ Drži se/ Svi/ Svi su tako blizu/ Svi se plaše/ Drži se” koji ima različito značenje za svakoga i zbog čega je to veliki jednostavan tekst u kome se nalaze svi koji žele da se nađu.
Znam da ćete sada reći da nemate svoju intimnu himnu, ali iz iskustva vam kažem, nađite svoju i upotrebite je kada vam zatreba i vratiće vam se na isti način kao što i nacionalna himna vraća svojoj naciji kada se peva, sluša, poštuje.
