Preslušavanje: Nemesis – Embrace reality
Kako izgleda kada nebo bude prošarano gromovima, kada ljudski stih bude toliko malen da može stati na pepeljasti dlan tek iznedrenog deteta, uzvik se pretvori u tihi šapat, a krik sivog vuka lutalice bude vodilja kroz neke nove svetove, može se dokučiti na drugom studijskom albumu svetskog benda, a naših devojaka, koje prosto seju vatru na ledenom stubištu života poprskanog nitima smrti.
Embrace Reality, iliti Prihvati Realnost, prašti od death metal melody stvaralaštva i veoma uspešno nadograđuje njihov prvenac ‘The War Is On‘. Svetski trendovi su ispraćeni u svim onim momentima koje projekat naših vučica prati, od prve do poslednje teme, razgaljuje ovu tminu što gradi našu realnost, ali ujedno uzdiže neku novu veru da se uspeti može, no krvavi produkt zalaganja se ispoštovati mora. Sva patnja ljudskog bezumlja se proći treba. Valjda je tako zapisano negde…
Ne morate voleti muziku koju stvaraju čelične dame, ali morate ispoštovati njihovu histeričnu nameru da se pobedi to prkosno zlo što ga čovek uspešno zida stolećima. Ta gordost snova zakovana rafalnim udarima ritam gitare, kao da otškrinjuje vrata pakla, moćno, raskošno, trijumfalno, no opet kao da se na trenutak rastvori ženska duša koja prozbori mudru reč i zavapi prodorno u beskraj crnog sazvežđa. Šta tek reći za ritam koji pronosi bas gitara i onakve vascele udare bubnjeva koji kao da raspiruju eksploziju po ocrnelim oblacima. Uvežbanost benda je do bola, prepliću se radost života i utihnula spoznaja da se sve može poželeti, a ponešto, možda, i ostvariti. Čak i u ovom svetu. Ne, nisam u svom lutanju kockarskog nadahnuća zaboravio i vokale. Primereni su muzičkom pravcu koga Nemesis zastupa, britki, jasni, koncizni, a povremeno i raspevani.
Inače, ako se pažljivo odsluša album, da se primetiti njegova melodičnost. Na njemu ima i te kako muzike, isprepletane samo njima znanim sitnim umećima koja ogoljuju sva ona lažna znamenja kojima nas virtualni svet zatrpava.
Konceptualnost albuma je vidljiva, želja za donošenjem nečeg novog u njihovoj svirci je vidljiva, a opet se ostaje na onim trasama kojim bend deceniju unazad ide sigurnim korakom.
‘Novi Bavilon‘ je pesma koja otvara album od osam stavki, za poseban respekt, iz prostog razloga što se lako da osetiti da je ceo bend posebno radio na njoj.
‘Božja Kapija‘, u originalnom sumerskom prevodu pomenutog grada, zapravo je zdravo tkivo u malignom okruženju stvarnog sveta. Ne nudi beg iz istog, nego suočenja sa svim onim tegobama koje život nosi na svom polužavniku sve do poslednje gozbe koja prethodi smrti, odnosno uvertira je za istu. No, Nemesis se ne predaje! Njihova brutalnost u samoj svirci se ogleda u tome da su u stanju da svoju ženstvenost mudro pretvore u čeličnu mušku izdržljivost… da se kroz nešto malo više od pola sata muzike predstave kao sastav koji ima još puno toga da kaže… da se iz njihovih prapočetaka izrodi prvi album ‘Rat je u toku‘, a da drugim njihovim delom samo nastavljaju tamo gde su stale.
Ratna mašinerija se poslednjih godina zahuktala, tako da je proročanstvo sa prvog albuma lako prepoznatljivo, a na žalost, i ostvarljivo. Prihvatiti ovakvu realnost nije zdravo, ali da bi se ustanovio projekat istrebljenja vlastite vrste, potrebno je racionalno sagledati sadašnju stvarnost.
Kvalitet samog albuma ogleda se i u egzibiciono relaksirajućem naboju koji neskriveno nosi Embrace Reality. Nema diplomatskog cinizma i belih rukavica, poruke su nedvosmislene i rečite. Takođe, ne postoji ni trunka bilo kakvog egzotičnog pristupa u muzici koju valjaju na svojim talasima pomenute devojke, sve je kristalno jasno i sve se može zbiti bilo gde. Duboko u svima nama kunja ista zver.
Istina je da je domaća metal scena mala, no ni ostale nisu bog zna koliko veće, ali kvalitativno nadahnuće i muzičko kreativno doživljavanje realnosti života i njegovog sadruga smrti, nije za potcenjivanje. Niti ovaj prvi može pobediti ovog drugog, niti smrt može zatreti seme života do kraja. Nemesis to najbolje zna, bez lažne skromnosti. Zbog toga ih i ne trebaju tretirati kao ženski bend, nego kao skup mladih vučica koje, braneći sebe od iscrtane zabludele realnosti, visoko podignuto nose svoj barjak u neravnopravnoj borbi za opstanak.
Sanja, Selena, Aleksandra, Tijana i Biljana svoj manifest sprovode časno, doprinos muzičkoj sceni je evidentan, ali se i za izuzetnu vizuelnost samog albuma pobrinula Tea Jagodić. Materijal je objavila novosadska izdavačka kuća Grom Records pod producentskom palicom Luke Matkovića. Da bi se sve ovo gore navedeno ostvarilo pripomogao je finansijski SOKOJ.
Nakon već pomenute numere New Babylon, slede Circle of Death, Embrace Reality, Burn, Guilt and Grief, Here to stay, Hades, dok album zatvara The Scales of Fate. I na kraju, možda sve deluje kao da su Nemesis devojke iz kraja, teško biste ih prepoznali, takoreći obične su devojke, ali bića koje razdiru death metal, zato one nisu običan bend.
Izdvaja ih nagon za uspehom, želja da se istraje, da se ne bude samo nemi promatrač zbivanja oko sebe. Svesno sam čekao da prođe neka nedelja od objavljivanja albuma, da se sve malo slegne, pažljivije odsluša i prihvati način prezentacije ove naše stvarnosti. Dok je ovakvih Ljudi, ni vera u neki boljitak izumreti neće. A Nemesis vredi čekati…
