Pre pola stoleća: YU grupa – Kako to da svaki dan?
Pre punih pedeset godina YU grupa je objavila svoj drugi studijski album pod nazivom “Kako to da svaki dan?”. Na talasu starom godinu dana, začetom kada su izbacili dva velika hita sa prvog albuma – “Crnog leptira” i “Čudnu šumu”, trojica rokera usudila su se da objave i drugi album.
Stajao je sa druge strane ivice mosta, zagledan u prljave talase modre reke. Sav besmisao njegovog postojanja skupio se u tih poslednjih par decenija njegovog života, beskonačnost ni iz čega lomila se u ranim jutarnjim, prolećnim, časovima. Tiho je čuo otkucaje vremena negde u daljini, no više ničemu nije pridavao značaj. Samo je osećao kako mu se graške znoja skupljaju sa čels. Skinuo je jeftin sat i srebrni lančić, koji je nosio oko vrata, i stavio ih pored mosta. Barem neki beleg od njega… Prsti su već dobovali po ogradi.
Odjednom, začuo je nečiji piskavi glas, koji je umorno odzvanjao i treperio mu pred očima. “Nemoj…“, čuo je kao iz nekake velike dubine. Okrenuo se i video je malog, neuglednog čoveka, sa metlom u ruci. Očigledno se spremao da čisti most, pošto saobraćaj još nije profunkcionisao. Suviše je bilo rano, tek što je svanulo i sunce tiho počelo da prosipa zrake. “Nemoj, biće dobar dan.” Nije rekao lep, nego dobar dan. To mu je nekako u svoj njegovoj omamljenosti rđavim raspoloženjem za trenutak odvuklo pogled od vodene površine. Setio se jedne stare pesme iz mladosti. Prosto, protrčalo mu je kroz sećanje ime benda i njegove negdašnje domovine u koju je verovao, ispostavilo se više nego što je trebalo.
Pre punih pedeset godina YU grupa je objavila svoj drugi studijski album pod nazivom “Kako to da svaki dan?“. Na talasu starim godinu dana, začetom kada su izbacili dva velika hita sa prvog albuma – “Crnog leptira” i “Čudnu šumu“, trojica rokera usudila su se da objave i drugi album za zagrebački Jugoton. Na njemu nije bilo izrazitih favorita, u odnosu na prethodni album, ali je bendu doneo očekivanu čvrstinu. Bez ikakvog razmetanja pokazali su da tek kreću u rokenrol pohode, da su sazreli ne samo kao muzičari, nego i kao ličnosti.
Braća Jelić, Dragi i Žika, uz nesebičan doprinos Raše (Ratislava) Đelmaša, iskazali su se kao preteča svih onih muzičara koji će kasnije, ne samo odrasti na njihovoj muzici, nego često i obrađivati njihove teme. Ta jednostavnost sviranja, nepretencioznost tekstova, naglašeni unutrašnji mir, omogućili su pomenutoj trojci da raznovrsnost sviranja u ono doba, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, ograniče samo na početno bogatstvo rokenrola, bez ikakvog koketiranja na nivou folk i etno motiva. U kasnijem periodu svoga stvaralaštva, biće tu i tamo, i takve svirke protkane uzorcima nasledstva sa prodručja kome pripadaju, ali uvek daleko od granice kiča.
Na samom albumu nalazi se ukupno osam numera, na nešto malo duže od pola sata usnimljenog materijala. Naslovni song “Kako to…” izdvojio se zajedno sa “Mala Džoj“, klasična, čvrsta, rok stvar, sa izdvojenim solo izletima gitare i zanimljivim ritmom koji tutnji, uz svu onu dinamiku koju može priuštiti živa ritam mašina za bubnjevima, u tih par minuta rok zanosa.
Instrumental “Balada o YU grupi” je bluz koji ima sve elemente ranjive duše. Akordi koji bivaju preklapani solažom kao da su nošeni vetrom u zalazak sunca, dok lebdi poslednji nežni dodir, poput poljupca pred počinak. Do detalja razrađena balada za zaljubljene, bez ijedne izgovorene reči, ali i te kako utkana u srca opijena ljubavlju. Univerzalni čin muzike, prepoznatljiv svuda i uvek. Ko zna da iskoristi taj bezvremeni prostor, ostavlja trag opijen lucidnošću.
A otisci uvek traju, tu i tamo skrajnuti. Nekada teško uočljivi, no ponekad i suviše napadni, agresivno-netolerantni prema drugim skupnim učesnicima ovog života, što ga valjamo na način na koji mislimo da to najbolje radimo. Iako u ranim začecima, videlo se odmah, na startu rada benda (pobednici se na početku prepoznaju), da njihovo vreme tek dolazi. Svesni toga ili ne, braća Jelići su svoju harizmu održavali decenijama posle, sa više ili manje uspeha, ali bili su sveprisutni na rok sceni. Sjajan klupski bend, više tih no ljutit, više opušteno staložen, nego raskalašan i nemiran, ali postojan i temeljit. Jednom rečju ozbiljan.
