Zdenko Kolar i Magic Bush: “Superheroj” ili deo Idola
Na albumu nema zažarenog adrenalina, peva se o običnim stvarima, ljubavima, snovima, ali su pesme nekako sve slične jedna drugoj, kao da se neka skrivena tema Bitlsa vrti pritajeno u sklopu klasičnog roka, bluza i savremenog džeza. Osećaju se ostaci negdašnjih Idola, mirnoće koju je zidao Vlada Divljan, ali i na mahove, opet u nekakvoj pozadini, onoga što radi Zona B.
O Zdenku Kolaru odavno je sve rečeno, napisano i odslušano. Njegova biografija je usko vezana za Idole i Vladu Divljana, uvek je bio osoba u senci, ali siguran i odan svemu onome što je uradio u svom muzičkom životu. Nenametljiv, nekako usporeno tih, ali i vizuelno simpatičan. Bio je koren Idola, temelj svih njihovih uspona i padova, nikada u prvom planu, ali stameni nosilac njihovih ideja. A onda je definitivno rešio da izađe iz senke.
Uz nesebičnu pomoć benda Magic Bush, otisnuo se u nove vode. Sjajan basista rešio je da pusti i glas iz sebe, na sasvim prihvatljiv način, bez nekog osobitog egzibicionizma. Nema zanosa i bespotrebnog klišea u pokušaju lucidnog stvaranja nečega što mu ne pripada.
Ako je Zdenku album “Superheroj“, kao debitansko solo iskazivanje, samo početak jednog novog muzičkog razdoblja u kome će dominirati i njegov vokal, onda je na sasvim solidnom putu da u karijeri izvrši jednu bitnu nadogradnju. Put nije ni kratak, ni jednostavan. Moraće sebe još uložiti i iskristalisati kroz nameru da bude drugačiji u odnosu na sve ono što je radio do sada. Na albumu se nalazi dvanaest songova, neki od njih su Zdenkovo samostalno delo, a neke potpisuju članovi Magic Busha. “Superheroj” je jedan pitak album, ni najmanje pretenciozan, zvuči smireno, da ne kažem mirnodopski.
Na albumu nema zažarenog adrenalina, peva se o običnim stvarima, ljubavima, snovima, ali su pesme nekako sve slične jedna drugoj, kao da se neka skrivena tema Bitlsa vrti pritajeno u sklopu klasičnog roka, bluza i savremenog džeza. Osećaju se ostaci negdašnjih Idola, mirnoće koju je zidao Vlada Divljan, ali i na mahove, opet u nekakvoj pozadini, onoga što radi Zona B. Taj bluz koji izlazi na momenat iz nekog pupoljka, brzo se vraća u cvet koji sklapa latice i tiho se vraća usnulim notama.
Lično, najviše mi se dopala “Neka bude“, vesela pesmica koja svojom nadahnutom lepršavošću kao da je sišla sa albuma “Distorzija” Električnog Orgazma. U svakoj noti oseća se huk vetra koji kao da lagano kruni stene i njihov prah posipa kroz nebeska prostranstva. Prepoznatljivost nekih ranijih stilova i bendova sama se nameće, prosto, kao da sam negde te rifove već čuo. “Savršeni par” me podseća na odavno zaboravljenu beogradsku grupu I. Pesma koja zatvara album, “Opekotine“, možda je i najinteresantnija od svih na albumu, deklamovanje Zdenkovo uz prisustvo muzike, zanimljivo ritmično seckanje izvučenih edukativnih zvukova obojenih u džez maniru, neodoljivo me podseća na motive prošarane Konstraktinim stilom.
Na kraju ovog malog sižea debi albuma Zdenka Kolara moram istaći da isti prijanja uz uho u bilo koje doba dana, nenametljivo, stilizovano nežno, kao da dremate u kišno popodne, bez cilja i plana za bilo kakav večernji izlazak.
