Metallica – Master of puppets, 40 godina kasnije
Nije da nisu bili dobar bend i pre izdanja svog trećeg albuma. Bili su više nego pristojan hevi metal sastav. Biti dobar i pristojan, znači biti prosečan i poslušan. Na žalost, tako se ne opstaje, ne samo u muzičkoj kulturi, nego bilo gde. Izvesna doza bezobraznosti, način da se drugačije iskažeš, da zazvoniš neobičnije, da svoju životnu priču stilizuješ na jedan osoben, prepoznatljiv i unikatan način, je ono što pali maštu, savladava bojazan da se u tim potpaljivanjima ne sagori
Pitate se u čemu leži tajna albuma Master of Puppets (Gospodar lutaka) i posle pune četiri decenije od objavljivanja u mesecu martu 1986. godine? U svom malom remek delu hevi metala, pokazali su koliko njihove numere mogu biti melodične, a sa druge strane agresive, svaka tema drži tenziju od početka do kraja iste, snažna čista svirka, odlični tekstovi na rubu mentalnog sloma, jednostavno svaka tema je priča za sebe, događaj svojstven svakoj ličnosti ponaosob, no sa druge strane sve one čine jednu uigranu celinu. Suptilno nas uvlačeći u samu sebe Metallica je izgradila jedan lucidan odnos sa slušaocem. Sve teme na albumu i sada su aktuelne.
Album otvara Baterry, agresivna i sivo obojena tema, govori o neuništivosti same baterije kao izvora moći, svako nasilje je besmisleno, a pogotovo ako je učinjeno u cilju odmazde. No, ukoliko je baterija, kao plod uništivosti u čovečljem karakteru, onda se ista pretvara u raspirujući bes i uzvraća istom merom. I tako u krug. Može li se sopstveni bes kontrolisati, jako je upitno. Snaga je duboko u čoveku, grupi istomišljenika, tako da je faktički neuništiva. Sam tekst je iznikao iz solidarnosti jednih prema drugima. Klasična treš metal tema, sjajno obrađena u tih pet minuta zanosa sa brzim, agresivnim i neobičnim rifovima.
Sledi naslovna Master of Puppets. Noseća tema na albumu, dinamična, brzonadahnuta pesma koja virtuoznim solo deonicama na jedan lepršavi način gradi priču. Možemo li se suprostaviti sili koja teži da naše živote usmerava u željenom cilju, bez da nas pita želimo li mi to ili ne, odnosno da li smo spremni da svoje živote na jedan iluzoran način, prepun nesklada, izvučemo iz kandži onih koji drže nebeske konce. Kada se raspadne ta strastvena igra i kada se okrenu strane, sam gospodar lutaka postaje izvor samouništenja. Kada se promene uloge, ima li opet novih gospodara ili monopol na bol ostaje isti. Na žalost, nije reč o moćnicima koji se mogu zauzdati, u samoj temi je večita borba protiv narkotika, jer misleći da se može odupreti istima, čovek biva kontrolisan od opijata. Ljudsko biće je ono koje mora kontrolisati stvari, pa i sebe samog. U tom crnilu ideja, borbi svih protiv svih, na kraju u areni ostajete sami sa sobom. U osam i po minuta bespoštedne borbe Metallica vas vodi kroz one delove svemira samo njoj znanim. Nadahnuće koje oni vide lako može ogoreti u žestokoj vatri misli i ideja koje pronicljivo grade onaj opstanak kroz ponuđeni žestoki, treš, taj ugodni teški zvuk.
Treća numera na albumu je The Thing That Should Not Be, tema koja kao da je izvađena iz najokorelijih srednjevekovnih kazamata. Umerenog ritma u šest i po minuta James Hetfield i društvo lagano nižu siže priče i dramatično naglašavajući svaku reč, pokrivaju je moćnim ritmom kao da zaokružuju jedan bedem ispred Glasnika straha koji, pozivajući se na bogove, stiže pred njih iz mitoloških storija sa napomenom da čak i smrt može umreti. Nisam siguran da bi to značilo da bi se živelo beskonačno.
Welcome Home (Sanitarium) je sledeća tačka u nizu na albumu. Dobrodošlica se želi tamo gde vreme staje, tamo odakle se ne odlazi, jer strah od života umine baš tu, u sanatorijumu. Mračni stihovi, teški rifovi koji vode ka agresivnom finalu. Mislim da su retki oni koji nisu pogledali film Let iznad kukavičjeg gnezda (storija o čoveku neopravdano smeštenog u mentalnoj ustanovi) a iz koje je ova numera iznikla. Tema koja vas navodi da preispitate sopstveni razum, jer nekada stvari i ne izgledaju baš onako kako vam se čine…
Disposable Heroes je žestoka antiratna pesma, kako tekstualno tako i muzički u preko osam minuta nudi izuzetnu rakciju, biti sluga, glineni vojnik za nečije teške interese, ni o vlastitoj smrti se ne može odlučiti, jer njegov je jedini put front, bez povratka. Muzika udara 220 u sekundi, ako se pažljivo saživite sa numerom, osetićete tu unutrašnju moć. Mladi, izgubljeni vojnik, shvata da o njegovoj sudbini upravljaju drugi, njegovi pretpostavljeni, da im njegova smrt ništa neće značiti, ali da se on sam može samo na taj način izvući iz bespoštednosti i zatočeništva.
Leper Messiah je šestominutna, ne previše agresivna stvar, tekst se vrti oko lažnog proroka koji kontroliše svoje sledbenike, a sve u cilju ostvarivanja sve većeg i većeg profita za sebe samog i određen krug bliskih ljudi oko njega.Beskičmenjak od početka igra ulogu cirkuskog klovna, bez zazora, bez smisla, samo požuda moći iz njega snije. Odličan solo u središnjem delu numere, kao da malo želi ublažiti krvoločnost samog teksta.
Pretposlednja na albumu je Orion. Instrumentalna numera koja je ime dobila po sazvežđu Orion. Melodična tema koja započinje sa basom, lagano se podiže u brzini, kao da sama pravi neki svemirski most u prikazanom sazvežđu. Nakon uhvaćenog ritma, tema lagano klizi u mirnije vode. Pesmu je napisao basista grupe Barton, tako da on i ima primat u ovom instrumentalnom nadmetanju benda.
Album zatvara Damage Inc, brutalna treš numera. Besmisleno nasilje i razaranje, krv za krv, vreme umiranja je stiglo, jedan teška, apokaliptična pesma, stravično užurbanog ritma, koji kosi sve oko sebe. Vojska i ratovi, samo zbog profita i postoje. Tema kojoj, jednostavno, leži da zatvori album.
Album Master of Pupetts je veoma interesantno i dizajniran. Naime, prikazuje ratno groblje, a svaki nadgrobni spomenik je pričvršćen za ruke lutkara koji pomoću kanapa i grobovima želi upravljati. Perfektno umetnički osmišljeno i realizovano. Bez obzira da li ste vojnici ili zavisnici od opijata, podsvesno se manipuliše sa vama. Nesvesna manipulacija je i tema samog albuma. Pločica koja visi na jednom od krstova govori o bezimenosti i zagubljenosti identiteta. Okačen šlem na jednom od krstova nosi snažnu antiratnu poruku. Članovi benda su sami dizajnirali omot.
Izuzetno snažan, agresivan album, dramaturški veoma visoko izliven, u svom svojem sivilu nudi duboko preispitivanje podsvesnih stanja, neophodnost suživota na planeti sa što manje nepotrebnih (kolaterarnih) žrtava. Album Master of Puppets je ambiciozno, studiozno i kompleksno odrađen, vodilo se računa o najsitnijim detaljima, što muzički, što tekstualno, aranžerski i dizajnerski.
I tako, četrdeset godina album pleni svojom inventivnošću i nespornim muzičkim kvalitetom. Nakon svog trećeg albuma, Metallica je ušla u krug eltinih bendova. Vremenski, posle punih četiri decenije, bezvremenska nit u samom albumu nije izgubila na značaju, možda je sada baš pravo vreme za propast svih onih malih svetova koji su ugrađeni u album. Pretnje, tlačenje i konstantni pritisak na opstanak, ne samo slobodno izražene misli, već i za golu egzistenciju čovečanstva, kao da su zajedno sa gramofonskom iglom došli na kraj vinila, kao da je sve što je trebalo biti ispričano, otpevano, odsvirano i oslikano, već odavno svršilo na obroncima iskidanih ljudskih emocija.
Gospodar lutaka još želi vući konce, no trud mu je zaludan, konci su sve tanji…
