Mladen Tatljak (Orest, Gordon Ford): Trudim se da ne predviđam previše

Prvi album savršeno ilustruje koliko smo bili entuzijastični i puni energije, zaista je nalik nekoj kapsuli u vremenu i jako lepa sećanja mi se bude kad ga čujem… Manji koncerti nekada umeju da ostave utisak koliko i ozbiljni scenski spektakli… Čini mi se da će uvek biti mladih bendova koji će vredno raditi na muzici i potencijalno nas osvajati kao fanove.

Kako je izgledao tvoj ulazak u svet muzike? Oni koji te poznaju znaju koliko analitično pristupaš svemu oko muzike? Šta je bila inicijalna kapisla?

Mladen: Za moj ulazak u svet muzike su zaslužni pre svega moji roditelji. Već u ranom detinjstvu sam bio usmeren ka rock muzici. Tata mi je puštao kasete Bitlsa još pre nego što sam bio školarac, a čini mi se da sam se već sa deset godina dokopao mp3 diska sa kompletnom diskografijom Bitlsa. Mislim da je istraživanje svih pojedinačnih foldera i studiranje svakog albuma ponaosob bila upravo ta takozvana kapisla da se muzici pristupa analitički i temeljno.

Šta si još slušao u tom nekom formativnom periodu?

Mladen: Sa ove distance mi je nekako zanemarljivo mnogo toga što sam slušao tokom osnovne škole, budući da sam kao i mnogi pratio trendove i slušao ono što društvo sluša. U nekom trenutku, međutim, slučajno sam otkrio metal bendove koji su bili popularni početkom 21. veka, što me je usmerilo ka starijim rock i metal sastavima, nakon toga ka progressive rock bendovima, da bih se na kraju ponovo vratio u šezdesete i napravio pun krug.

Kada u priču ulazi sviranje gitare? Kako su izgledali tvoji prvi bendovski koraci?

Mladen: Sviranju gitare je prethodilo sviranje klavijature još od početka osnovne škole. Roditelji su primetili da sam zainteresovan za muzičke instrumente pa su mi omogućili da idem na časove. Kako sam počinjao da slušam žešći zvuk, prešao sam na gitaru sa klavijature. Mislim da sam svirao samo klasičnu gitaru kada sam dobio od druga poziv da sastavimo bend. Nabavio sam brzo električnu gitaru i oformili smo metal bend Orest.

Koje to period? Kakva je tada bila scena? Za mlade bendove je vrlo bitno da nađu mestu na nekom delu muzičke scene?

Mladen: Kada smo osnovali Orest 2008. godine, ne samo što je bilo nekoliko mladih i talentovanih bendova na underground metal sceni, već smo se i mi dosta kretali u tom društvu i uspeli da steknemo poznanstva koja su nam omogućila da često nastupamo sa različitim bendovima. Narednih godina su zaživele i društvene mreže pa je postalo još lakše povezati se. Naravno, društvene mreže su pomogle bendovima da plasiraju svoj rad, tako da je postalo jasno da ima stvarno puno muzičara koji žele svoje mesto na sceni. Nemoguće je bilo dopreti do svakog i biti među najprimećenijima na već jako bogatoj sceni, ali bili smo zahvalni na svakom ljubitelju muzike do kog smo uspeli da dopremo.

Kako je došlo do formiranja zvuka Oresta? Da li je to proizvod nekog promišljanja ili ste do toga došli spontano? Mislim i na muzika i na tekstove.

Mladen: Zvuk Oresta je nastao bez preteranog promišljanja. Sastavili smo bend sa željom da radimo na autorskom materijalu i komponovali muziku za tekstove koje je pevač Bojan u tom momentu imao. Kad bend počne da stvara potpuno za svoju dušu, otvorena su vrata različitim uticajima, tako da se nismo naročito žanrovski organičavali. Mislim da je na prvom albumu Iza ogledala jasno da su mnogi metal podžanrovi našli svoje mesto u zvuku benda, a sa drugim albumom Neverovatne istinolikosti smo otišli i poneki korak dalje, unoseći uticaje i iz progressive i alternativnog sveta.

Kako ti se danas sa ove vremenske distance čine ta dva albuma? Kolika je bila koncertna promocija? Kakava je bila saradnja sa izdavačem i na ono najvažnije, kako je publika reagovala?

Mladen: Prvi album savršeno ilustruje koliko smo bili entuzijastični i puni energije, zaista je nalik nekoj kapsuli u vremenu i jako lepa sećanja mi se bude kad ga čujem. Imali smo puno svirki širom Srbije tokom promocije prvenca i bili smo fenomenalno prihvaćeni. Za mene je drugi album još i bolji, mada su u tom periodu već krenule obaveze odraslog života da oduzimaju vreme koje bi obično bilo uloženo u promovisanje rada, tako da je album „Neverovatne istinolikosti“ malo prošao ljudima ispod radara. Izdavači su, međutim, čvrsto stali iza oba albuma i omogućili nam pored živih nastupa i fizička izdanja, koja su nam i danas dragocena.

Kakav je danas status Oresta?

Mladen: Trenutno završavamo pesme za treći album, čini mi se da smo ušli u samo finaliziranje detalja poslednjih nekoliko pesama. Voleli bismo da krenemo polako da razmatramo opcije po pitanju toga gde bismo mogli da snimimo album.

Ko su članovi Oresta?

Mladen: Bojan je vokal, osnivač, glavni tekstopisac i mastermind iza identiteta benda kada su u pitanju duh i tematika. Đorđe je kao gitarista sjajan partner koji ne samo što doprinosi sjajne ideje već je u stanju i da moje ideje unapredi. Stefan je savršen bubnjar za bend, uvek mogu da računam i na to da će uspeti da interpretira ideje na svoj način ali i da implementira ritmičke predloge ostalih članova. Vojislav svira bas gitaru sa nama poslednje četiri godine i vrlo entuzijastično je prihvatio ulogu u bendu. Već smo stigli da uvrstimo neke od njegovih rifova u pesme za predstojeći album.

Prošle godine si pod imenom Gordon Ford objavio prvi solo album. Ono što si predstavio na njemu se vrlo razlikuje od zvuka Oresta. Kako je došlo do snimanja solo albuma i koji su najbitniji detalji u vezi njega?

Mladen: Ja sam još pre desetak godina počeo da razmišljam o samostalnom pop rock projektu sa indie uticajem, ali godinama nisam imao dovoljno slobodnog vremena da se posvetim muzici onoliko ozbiljno koliko sam mislio da je potrebno. Tek kada su u jeku pandemije društvene aktivnosti bile ograničene, ukazala mi se šansa da slobodno vreme iskoristim za rad na novoj muzici. Već u roku od nekoliko meseci sam imao trinaest iskomponovanih pesama. Stvari su se nakon toga vrlo brzo odvijale. Drugar Nikola Rakić se pridružio kao bubnjar projektu, dok sam zamislio da sve ostale instrumente snimim sam. Album je snimljen u studiju „Blaze“ i objavljen je svega četrnaest meseci nakon što sam počeo da pišem prvu pesmu.

Kako si zadovoljan svojim solo albumom više od godinu dana nakon izlaska? Kako je publika reagovala na Gordon Forda?

Mladen: Jako sam zadovoljan prvencem u svakom pogledu. Na svakoj od ideja se radilo dok nisam stekao utisak da ideja ne može prosto da se unapredi, bilo da su u pitanju kompozicija, performans ili produkcijska rešenja. Možda ima par aspekata muzike za koje mislim da mogu da se izvedu još kvalitetnije kad mi se pruži sledeća šansa, odnosno kad dođe trenutak da se radi na drugom albumu. Reakcije u okruženju su bile izuzetno pozitivne, puno ljudi je očekivalo metal album i bili su iznenađeni stilom koji je prezentovan, ali mi je jedino imalo smisla da uradim nešto potpuno drugačije ako ću već paralelno sa Orestom da se bavim još jednim projektom.

Poznat si kao posvećen pratilac koncertnih dešavanja. Izdvoj neke od koncerata koji su na tebe ostavili poseban utisak?

Mladen: Neki od najranijih koncerata koji su u meni probudili želju da nastavim da posećujem muzička dešavanja su bili Helloween, Iron Maiden, AC/DC, Slipknot i ostale grupe koje smo pre petnaestak godina imali prilike da vidimo u Beogradu. U nekom momentu sam počeo da putujem u inostranstvo na koncerte i gledam bendove koji ne dolaze kod nas, kao što su Dream Theater, Rush, Blur, Eels i tako dalje. Recimo da su mi to neki od najznačajnijih koncerata koje sam imao priliku da vidim. Mislim da bih mogao da sastavim listu od top deset koncerata kad bih se baš potrudio, ali ne bi bio lagan zadatak.

Da li bi mogao da izdvojiš neki od manjih klubskih koncerata koje pamtiš kao posebno uspele?

Mladen: Manji koncerti nekada umeju da ostave utisak koliko i ozbiljni scenski spektakli. Sećam se nastupa grupe Evergrey u maloj sali SKC-a 2008. godine gde je stotinak posetilaca pevalo glasno koliko i publika koja bi ispunila arenu. Pada mi na pamet i nastup američkog indie pop sastava of Montreal, koji je u Budimpešti na brodu A38 toliko pokrenuo masu da splav i nakon koncerta nije prestao da se ljulja. Da ne zaboravimo i svaki klupski nastup koji je u Srbiji održao Blaze Bayley, koji se bez izuzetka ponaša kao da nastupa za stadion.

Poznat si i kao ozbiljan kolekcionar muzičkih izdanja. Kako je započela ta strast kod tebe? Koliko je brojna tvoja kolekcija i imaš li neka izdanja koja bi naročito napomenuo?

Mladen: Još u detinjstvu sam bio fasciniran nosačima zvuka, pogotovo kasetama koje su devedesetih bile aktuelne. Tako da je ljubav prema posedovanju muzičkih izdanja počela još tada. Onog trenutka kad sam počeo da slušam stranu rock i metal muziku, krenuo sam intenzivnije da skupljam diskove, pomalo i ploče. Brojnost je nekako relativan pojam, a nisam dobar ni u proceni. Najdraže su mi kompletirane studijske diskografije bendova kao što su Iron Maiden, Radiohead, Eels, Dream Theater itd. Poslednje što sam ulovio i što mi je pričinilo veliko zadovoljstvo je ploča Storia di un minuto od italijanske prog institucije Premiata Forneria Marconi. Ugledao sam ploču na berzi u Vrnjačkoj Banji i nisam mogao da joj odolim, pošto je verovatno u životu više ne bih video da je nisam nabavio.

Imaš li ideju šta će biti sa kako ovdašnjom, tako i stranom rok i metal scenom, kada najveća imena neumitno prestanu sa radom?

Mladen: Već sada smo svedoci vremena u kojem imamo odnos prema bendovima koji odavno nisu aktivni kroz posećivanje tribute nastupa, kolekcionarstvo, i naravno preslušavanje diskografije i gledanje snimljenih koncerata. To će se verovatno samo nastaviti. Ali isto tako mi se čini da će uvek biti mladih bendova koji će vredno raditi na muzici i potencijalno nas osvajati kao fanove.

Za kraj, kakvi su tvoji konkretni planovi do kraja godine kada je reč o muzici?

Mladen: Nekoliko opcija je otvoreno kada je ostatak godine u pitanju, i u Orest i u Gordon Ford sferi. Trudim se da ne planiram i ne predviđam previše, prosto će se najrealnija i najlogičnija opcija ostvariti. Međutim, ako nešto sa sigurnošću mogu da isplaniram, to je da preslušam još puno nove muzike i obiđem što više koncerata, pre nego što uđemo u novu muzičku godinu.

Tagovi: Gordon Ford, intervju, Mladen Tatjak, Orest