Divlje Jagode – “Stakleni hotel” 45 godina kasnije
Između dva odlična albuma benda Divlje Jagode, njihovog prvenca i malog remek dela hevi metala “Motori“, nalazi se jedan dobar album, jednostavnog naziva “Stakleni hotel“. Sumnjam da je Lipovača bio impresioniran modernim arhiktektonskim rešenjima tadašnjih hotela, govorimo s početka osamdesetih godina prošlog stoleća, ali mu je svakako bilo zanimljivo da uradi jednu malu pričicu o tadašnjim autostoperima koji su, uglavnom odlazili na morske destinacije, sa manje više praznim džepovima. No, avantura, pa i dobar provod, zagarantovani su. Sve je imalo svoju draž, lagano, nenasilno otkrivanje lepota života bili su na strani mladog čoveka
Dve godine nakon svog debi albuma, koji je iznedrio dve vanvremenske balade, Krivo je more i Jedina moja, Lipovača i družina uradili su malo mekši album u odnosu na prvi u smislu da su se spustili jednu lestvicu niže od hard roka i primakli se malo bliže klasičnog rokenrolu. Numere jesu nešto kraće, ali što se njihove eksplozivnosti tiče, nema se šta zameriti. Naboj i žestina su tu, zajedno sa veoma dobrim i pitkim tekstovima koje je Ante (Toni) svojim specifičnim vokalom lako izneo.
Album otvara izvrsna tema o mladom autostoperu kome niko neće stati do vozač kamiona kome na dugačkim relacijama nesporno treba društvo. Autostop je dinamična tema sa lako pamtljivim i pevljivim refrenom. Kratak središnji solo, ritmičnost i izneseni vokali fino grade simpatičnu storiju.
Za njom sledi Mrak za dvoje, vrcava pesma sa tadašnjih kućnih žurova, jaki i sigurni rifovi i zanimljiv tekst. Energičan, visok vokal odaje posebnu žestinu same teme. Refren za jednostavnu komunikaciju sa slušaocem. I to je to, veoma prijemčivo i kratko u samo tri i po minuta.
Kako si topla i mila je nežna numera, sasvim solidnog teksta koji, a i kako bi drugačije, slovi o ljubavi. No, ipak je mnogo daleko od Krivo je more, mada je inspirativnost, ako nije ista, a ono slična bila. Prava pesma za pevanje u suton na jadranskoj obali samo sa akustičnom gitarom.
Prvu stranu albuma završava naslovna Stakleni hotel. Napeta, energična i nadasve stvar koja nosi na svojim plećima svu onu dinamičnost koju Jagode nude. A nude sjajan, kratak i eksplozivan pohod malog nastavka autostopera. Bila je i ostala jedan od onih temelja benda, bez da će u kasnijem periodu biti i neopravdano zapostavljena.
Ulica na lošem glasu otvara drugu stranu albuma. Efektna i kratka, podseća me na početke ACDC-a. Naravno u pozitivnom smislu.
Sledi Dodirni me, skloni bol, ljupka balada, sasvim finog teksta, odlično otpevana, uravnoteženog sola u središnjem delu, no ništa osobito po čemu bi se izdvajala. Kremkasto slatkastog ukusa za sve one koji vole balade.
Pretposlednja na albumu je Za one do tebe, klasična rok numera, jednostavnog teksta i melodije, prostije rečeno ništa posebno, ali je našla svoje mesto na albumu.
Album zatvara Potraži put. Izvrsnog teksta, snažno nežno odsvirana, i, po meni, uz Autostop i Stakleni hotel, predstavlja nerazdvojni trio. Lepršavi tekst Alena Islamovića, Sead Zele Lipovača muzički je sjajno uklopio uz, opet, sjajni vokal Ante Jankovića. Vrhunac je pri kraju u kome se čuju zvona, kao da odjavljuju ne samo pesmu nego i ceo album.
Pored Alena, koji je još uvek bio u drugom planu i samo basista benda, te Lipovače, doprinos na albumu dao je i bubnjar Naske Budimlić i sjajni, ali baš sjajni Ante Janković svojim vokalima. Pored Lipovače, glavni producent je bio Enco Lesić u čijem je studiju Druga Maca i snimljen kompletni materijal. U nešto tek malo više od pola sata svirke, Jagode su pokazale svu svoju energičnost, kompaktnost u svirci i, ono što je najbitnije, njima se jako razlikovao drugi album od prvenca, a pogotovo od trećeg albuma koji će tek doći – Motori.
Trivia
Čak tri teksta pesama na ovom albumu delo su Gorana Petranovića – Rize, frontmena legendarnog novoprimitivnog sarajevskog benda Elvis J. Kurtovich & his Meteors: Autostop, Kako si topla i mila i Ulica na lošem glasu.
Stakleni hotel je album na kome nema komlikovane svirke, razvučenih deonica i natpevavanja vokalima. Ne, on je jedan pitak, ne previše raskošno urađen projekat, kao da je bend tek hvatao zalet za buduća otkrovljenja. Vrata slave tek će im se otvoriti albumom Motori.
I eto, prođe punih 45 godina od kada je album Stakleni hotel osvanuo po prodavnicama gramofonskih ploča bivše nam domovine. Dobar, ali baš dobar album, ni posle bezmalo pola veka nije izgubio svoju dušu, identitet sarajevske raje i duha zajedništva. U jednom mirnom vremenu stvoren, građen na temeljima već pomenute muzičke škole, našao je mesto u mnogim vitrinama sa gramofonskim pločama. Otisak jednog doba je tu, energičnost koja ni u jednom trenutku ne nedostaje. Kreativnost lidera benda Lipovače laganim koracima se izdizala.
Voleo bih reći da je bend i posle trećeg albuma Motori umetnički rastao i gradio karijeru, ali ne mogu. Ta opijenost baladama i žestokim rokenrolom, hard rokom i metalom, lagano je kasnije klonula. Bilo je tu i tamo ponekog bljeska, ali nema više one različitosti, a opet jedinstvenosti, kontinuiteta stvaralaštva i zanimljivosti. Nekako je sve bilo predvidljivo, već viđeno i čuto. Produkcijski je možda album Stakleni hotel i najtanji u tom smislu, ali njegova kreativnost i energičnost bile su na zavidnom nivou. I zbog toga Stakleni hotel je baš, baš dobar album. Odslušajte ga u trenucima dokolice, razumećete o čemu sam pisao…
