Changeover Festival 2026 (drugi dan): Žene i minimalizam
Drugstore i Karmakoma klub (08.10.2026.)
Kada se podvuče crta, možemo reći da je veče proteklo u znaku pripadnica lepšeg pola. Svaka na svoj način, briljirale su lucidna Kristin Čona (balans), nedokučiva Lucy Kruger, fenomenalna vokalistkinja sāda i neverovatno ritmična bubnjarka Camilla Collet (Filaments Of Existence).
Pa, da nastavimo tamo gle je prethodne večeri stala kreativna i energična koleginica Lea Bodor. Pored vizuelne, pokazala je i sjajnu auditivnu percepciju i sve to spakovala u lep i zanimljiv izveštaj. Stoga je dobila „zasluženi dan odmora“, s obzirom da je trećeg dana festivala u okviru konferencijskog programa očekuje zanimljiv razgovor sa Brianom Rašićem, jednim od naših najpoznatijih fotografa u rokenrol niši.
flowers in your eyes
Program drugog dana ovogodišnjeg Changeovera odvijao se u Drugstoreu i Karmakomi, poznatim beogradskim bastionima alternative i undergrounda. Krenuli smo iz „mračnih soba“ Drugstorea, gde nas je dočekao ruski shoegaze dvojac flowers in your eyes. S obzirom da ruska zajednica u Srbiji stoji iza organizacije Changeovera, sasvim je normalno i očekivano da će ona „gurati“ svoje bendove. Ima među njima zaista kvalitetnih sastava, poput Spasibo i Jesss, ali „cvetovi“, jednostavno, nisu taj kalibar. Pokušavaju da se igraju analognim zvukovima, što je za pohvalu, ali sve to izgleda kao da je rađeno na компьютер „Персональный спутник“.
Lilian Mikorey (PILLBERT)
Ostajemo u Drugstoreu, ali se selimo u drugu „prostoriju“, u kojoj je program otvorila Lilian Mikorey iz Minhena sa svojim projektom PILLBERT. Bio je to zanimljiv mashup pozorišne muzike i dreampopa, intimna muzika za slušanje u mraku. Šteta što su je stavili na samom početku programa, jer ovo bi bila idealna odjava festivalskog dana. No, bez obzira na to, Lilian je pobrala simpatije beogradske publike.
Eternity Again
Program u Karmakomi otvara četverac Eternity Again, koji donosi miks shoegazea i noise rocka. Ima tu još koječega, poput trip hopa, IDM-a, alternativnog rocka. Malo prenakrcano sadržajima, pa baš i nije „my cup of tea“, ali je to bio mamac za mlađu populaciju. Pred binom se okupio veliki broj tinejdžera koji su uživali u nastupu češkog sastava, pa je sve ukazivalo na sadržajno veče u ovom klubu.
Goran Lončarević
Vraćamo se u Drugstore Chambers (šta nam teško, dva minuta posla), gde miks pult preuzima Goran Lončarević, naš poznati poeta, kompozitor i DJ. U minimalističkom ruhu Goran je okupljenima predstavio repetitivnu ambijentalnu muziku ili, kako sam ja to nazvao, „haiku elektroniku“. U neformalnom razgovoru nakon nastupa, Goran mi je rekao da mu se izuzetno dopada takva definicija, samo što je, za razliku od poezije koja odiše toplotom, njegova muzika izrazito hladna.
sāda
Trčim nazad u Karmakomu, kako bih čuo šta ima da nam saopšti sāda, palestinska umetnica sa prebivalištem u Berlinu. Kakav divan glas ima ova devojka! Sve vreme imam utisak kao da je to neka ambijentalna melodija iz syntha, pa još provučena kroz looper. Ali, ne, to su samo njene glasne žice, koje se tako lepo stapaju sa eksperimentalnom elektronikom koju je pripremila. Mogla bi to bez problema da bude muzika za neki dokumentarni film o patnji i izazovima njenih sunarodnika.
Filaments Of Existence
Drugo veče festivala definitivno je bilo u znaku minimalizma. U takvom svetlu se predstavio i progressive jazz-rock dvojac Filaments Of Existence iz Trsta. Tenor saksofon i bubnjevi, uz prstohvat elektronike… Lepota je u jednostavnosti, odnosno u „premalim stvarima“, kako to kaže Dimitrije Simović iz Igraloma. „Mračna soba“ Drugstorea bila je premala za sve one koji su želeli kvalitetno da se „iskaču“ na jednom koncertu. Uz to, saksofonista Giorgio Giaccobi je imao sjajnu komunikaciju sa publikom, a veliko oduševljenje okupljenih izazvao je kada je na tečnom srpskom izgovorio „Trst je naš“.
Kristin Čona (balans)
I Ljubljana je naša, barem je takav osećaj kada smo u prestonici Slovenije. Baš zbog toga što je savršen balans evropskih vrednosti kojima težimo i balkanskog duha na koji smo navikli. Stoga je i ljubljanski bunkerpop / art punk sastav balans bio prava mera svega što nam je te večeri u Karmakomi bilo potrebno. Malo čudno deluje to opšte žanrovsko određenje, jer meni njihova muzika zvuči kao crossover između Bauhausa ili ranih dana Joy Divisiona i bas linija Khruangbina. Tako izbalansiran izraz, uz oslanjanje na punk iz doba nekadašnje Jugoslavije, našao je put do srca svih generacija u publici.
Lucy Kruger
Za savršen kraj dana (bar za nas) pobrinuli su se fantastični Lucy Kruger & The Lost Boys. Nezahvalno je ovakav bend trpati u bilo kakvu žanrovsku ambalažu, jer takvo bogatstvo zvuka je nemoguće „dehidrirati“ i spakovati u neku flašicu. Sve pršti od distorzije, a ledeni pogledi Lucy Kruger kojima „češlja“ okupljene ukazuju na njeno fizičko odsustvo i mentalnu fokusiranost. Formatiran uticajem Sonic Youtha i The Stoogesa, bend muziku svojih idola oblači u novi „dress code“ jednako prijemčiv i mlađima i starijima, istovremeno pomerajući granice mogućeg na živim nastupima.
Kada se podvuče crta, možemo reći da je veče proteklo u znaku pripadnica lepšeg pola. Svaka na svoj način, briljirale su lucidna Kristin Čona (balans), nedokučiva Lucy Kruger, fenomenalna vokalistkinja sāda i neverovatno ritmična bubnjarka Camilla Collet (Filaments Of Existence). A program trećeg dana ovogodišnjeg Changeovera biće koncentrisan oko Skadarlije, s obzirom da će se najvažnija dešavanja odvijati u BITEF Teatru i klubovima u Cetinjskoj 15.
Changeover – Day 1: Žene večeras odnose pobedu (+ velika Foto galerija)
