Metalika na Ušću – 10 godina kasnije
Pukim slučajem, tražeći nešto sasvim drugo po kući, naleteh na mp3 cd sa albumima Metalike. Prvo što mi pade na pamet je pretnja Džejmsa Hetvilda, lidera Metalike, da će onome kod koga u računaru nadje mp3 njegovog benda iščupati srce. Sledeća pomisao je bila da je dobro, daleko smo od benda, pa je i moja malenkost bezbedna. A onda mi pogled poseže za ulaznicom za koncert grupe na beogradskom Ušću koja je bila ubačena u pomenuti disk…
Datum koji je stajao na istoj je 8.5.2012. godine. Mislim da navedeni disk nisam stavio u uređaj, ne pamtim od kada, a kartu za koncert legendarnog benda, skroz sam izgubio iz vida. Shvatih, da je prošla cela decenija od njihovog nastupa u našoj prestonici.
Bend je osnovan daleke 1981.godine, ako je to uopšte nekome bitno. Moj prvi dodir sa njima je album Master of Puppets (Gospodar lutaka). Dobar deo pesama na njemu mi se vanredno svideo, ali isti ne pamtim po njima, već po načinu na koji sam došao do piratskog izdanja kasete, reklamacije slovenačkom izdavaču iste (po nekom oglasu u magazinu, više se i ne sećam imena istog) zbog nesnimljene jedne strane, višenedeljnog čekanja na dostavu nove, i slično. U principu, bend je tim albumom, a bio im je treći studijski po redu, isplivao na scenu – na način na koji je zaslužio. No, ni to nije bio vrhunac, on će uslediti tek 1991. godine tzv. Black album-om (Crnim albumom) na kojem su neprikosnoveni lideri sad već evergrin teme Enter Sandman i Nothing Else Matters. Po nekim saznanjima Black album je prodat u više od 22 miliona primeraka širom sveta. Naravno da je imao i svoja reizdanja.
Metalika nije tada prvi put svirala u Srbiji, na prethodnom koncertu nisam bio, ali su moji utisci od pre deset godina sa Ušća više nego pozitivni. Moja slobodna procena i sećanje je da se okupilo između dvadeset pet do najviše trideset hiljada poklonika benda i njihove muzike. Upamtio sam da su svirali moju omiljenu stvar Master of Puppets, zatim već pomenute – Enter Sandman i Nothing Else Matters.
Ceo štos u vezi pomenute svirke je da je bend tada proslavio dvadesetogodišnjicu remek dela, Crnog albuma. Faktički njihov koncert je bio sveden na kompletan pomenuti album, s tim da su ga odsvirali obrnutim redosledom nego što su pesme poređane na samom albumu.
Hetfild, Ulrih, Hamet i Truhiljo su zaista praštali te večeri, podigli su adrenalin publike na maksimalni nivo. Sa songom Enter Sandman su završili koncert, a na bis su izveli još tri hita, s tim da je nastup definitivno zaključen sa Seek and Destroy. Pamtim još i vatromet, izuzetnu pirotehniku i zaglušujuću buku petardi na kraju koncerta.
Metalika nije klasičan hevi metal bend, u njenoj muzici ima svih žanrova roka i metala, treš, spid, ali i hard roka, pa, ako hoćete, i klasičnog roka. Sve je savršeno upakovano u jednu celinu, sa veoma dobrim tekstovima, snažnim porukama i upozorenjima. Njihovi počeci od pre četrdeset i kusur godina, pre desetak godina i sada, itekako se razlikuju. Ako ste bili u prilici da čujete njihova prva ostvarenja, lako ćete razumeti šta hoću da apostrofiram.
Bio bih nedosledan u svojim utiscima ako ne bih pomenuo i to da im je jedna od predgrupa bila i francuska Gojira, hevi metal sastav, koji je u međuvremenu izrastao u veoma uticajan bend, pogotovo sa svojim prošlogodišnjim albumom Fortitude.
Da li će Metalika ponovo zalutati na ove prostore ne znam, ali ih svakako vredi videti i čuti, ne zbog pomodarstva, nego zbog onog respektabilnog zaveštanja koje su ostavili kroz svoju muziku. Bend svakako još uvek ima odane fanove i na ovim prostorima. Tu mislim na prave zaljubljenike roka, hard roka i hevi metala. Ali, uvek je prisutna i ona druga vrsta poklonika muzike koja dođe da bude viđena i da, eventualno, popije ponešto na koncertu. Na jubilarnom koncertu YU grupe, na kome je prisustvovalo oko 10 hiljada ljudi, jedna dama koja je bila iza mene me je porazila ushićeno izgovorivši:
E, kako je ovde bilo prepuno letos, kada je nastupila… (folkerka ne u cvetu mladosti), bilo je prepuno, ni igla da padne, sve popunjeno do iza ozvučenja…
Na kraju, pamtim divan provod i uživanje u muzici. Znam da karte za takve događaje nisu jeftine, pogotovo u ovo vreme, no da ipak imaju pristupačniju cenu nego u okruženju. Zato iskreno verujem da će nas obradovati članovi Metalike i još jedanput pričiniti ugođaj da ih odgledamo i uživamo u teškom zvuku. Njih ne morate voleti, čak ni slušati, ali poštovanje zaslužuju, makar i zbog samo jednog razloga, a to je da su zakoračili u petu deceniju postojanja benda. Malo li je…
