Džoana Konor – bluz koji lebdi između neba i tla
Pre nešto manje od dve nedelje još jedna dama, veoma visoko kotirana u svetu rok bluza, objavila je svoj novi album Best of Me (Najbolji deo mene), uz svesrdnu pomoć iskusnih muzičara, a jedan od njih je i Joe Bonamassa, neprevazidjeni vuk u bluz vodama, čiji se dašak diskretno oseća na pomenutom albumu. Reč je o Joanni Connor (Džoani Konor). Od kraja osamdesetih godina objavljuje solo albume, svira gitaru na svoj, prepoznatljiv način, vokali su joj čisti, jasni i u konceptu onoga što već želi iskazati. Možda nije posebno vizuelno atraktivna, ali njeni audio perfomansi zaista predstavljaju pravi užitak za mnogobrojne ljubitelje roka i bluza.
Džoana je zaista oličenje savremenog bluza i roka uopšte. Album vatreno otvara tema House Rules. Vreme je da se oseti ritam, da se zaigra celim telom, smelo zakorači na još jednu scenu šoubiznisa. Od prvog do poslednjeg takta sve pršti, a jetki solo izraz gitare i te kako daje sjaj numeri. U nešto manje od četiri minuta oseća se dah, ne samo prošlih vremena, nego i onoga što će nas tek sačekati. Sledeća pesma je Pain And Pleasure. Reč je o pravoj bluz stvari, koja ne razvodnjava ljubav na trivijalan način, nego istu usklađuje sa savremenim tokovima ljudskog življenja. Duša luta i putuje, nema kraja, noć do jutra i trenutak otrežnjenja. O bolu i zadovoljstvu peva Džoana, jer jednog bez drugog nema. Prosto, song je istisao sve ono iz Džoane što nosi u sebi, u stvari reč je o sazrevanju nje kao ljudskog bića, žene, slavljenice koja je osvojila ljubav, izgubila istu i stekla životno iskustvo.
Naslovna tema je treća po redu, reč je o klasičnoj ljubavnoj pesmi. Poenta je da žena veruje samo sebi u ovom hladnom svetu, kada ljubavi prođu i ostane sama. A dala je najbolje od sebe svom partneru, no on je njeno srce “pustio”. Muzički nepretenciozna, vokalno savršeno otpevana, kratki jecaji Džoanine gitare samo daje omaž boli opisane u tekstu. Lagani i pepoznatljivi refren. I tuga… Četvrta je Highway Child, gromoglasna stvar koja ne ostavlja nikoga ravnodušnog. Prepliću se gitare, ritam nosi kao da smo zaista na auto putu gde se kilometri nižu u beskraj i uživamo u brzinama. Džoana želi da ostavi nevolje po strani, doda gas, nemir izbija iz nje jer ona je dete autoputa, njen život je putovanje, a gde položi glavu za san, tu je njen dom.
Po meni, sledeća pesma je ono što predstavlja pravu Džoanu Konor, mada nikada ne može sve stati u jedan song. Reč je briljantnom bluz okidaču I Lost You. Tužni zvuci gitare odzvanjaju u ušima, ni suza u oku nije daleko da sklizne niz taj vetar posrnuća i ucveljenog plača. Neko koga je mnogo volela više nije uz nju, a zajedno su odrastali u ljubavi. Ne beži od toga da ona nije savršena, da je učinila sve da očuva ljubav, ali da je sada iznutra uništena. Reka za plač i jedno zbogom su okvir za prošlost…
Šesta numera na albumu je Two Of A Kind, ali bih ga slobodno preveo kao Dva smo sveta različita. Džoanina duša je srela saputnika, ali njihova veza nije jednostavna i obična. Ona je impresionirana njegovim umom i govorom koji rasplamsava vatru u njoj. Kada sklopi oči oseća toplinu i zadovoljstvo. Energična i raskošna tema sa odličnim solo gitarskim intervalima, osećajnim vokalima i umerenim ritmom koji je u funkciji ritam gitare. Sledi All I Want Is You. Sklop njenog nastupa pred publikom i sve ostalo što ide uz takav bljesak, na kraju se izrodi u samotnu hotelsku sobu, bez prave nežnosti i ljubavi, a ona ne želi romansu za jednu noć, obraća se svojoj pravoj ljubavi koja nije uz nju i hoće samo njega. Umerena stvar sa simpatičnim refrenom i porukom da možete imati sve što poželite, ali da ako u tome nemate iskru ljubavi, uvek će biti nekog žala, a prošlost nećete vratiti.
Mercuru Blues je rasplamsali rokenrol, sa intenzivnim pijanom koga prekrivaju brzopotezni zvuci solo gitare urađeni kroz tri dela pesme koja ne traju duže od tri i po minuta, ali kao da je sav bes izleteo iz usta Džoane i prosuo se niz klavirski eho u dubokom zaleđu gitarskog rifa i zapaljenog plamena između slučajnih ljubavnika. Prolaznost života je samo deo njihovih vibracija, bez igara i samo za tu priliku sročenih.
Shadow Lover je deveta na albumu. Raspevani glas nudi slobodu u ljubavi, strast i zagarantovanu tajnost. Pomalo i plesna numera sa izričitom pripadnošću isključivo svojim mikrosvetovima. Za njom klizi Greatest Of These. Ali bukvalno klizi kroz neke izlive nežnosti i novog tajnog sastajališta između nevolje, smrti, loših vesti, haosa i mržnje, gladi, bolesti i rata. U samo dva i po minuta, lagane teme, koja sa ljubavnim osećanjima veze nema, ali ima sa izgubljenom nadom da će jednom doći vreme “mleka i meda”, da neće biti ubijanja zbog vlasti i novca, da će na kraju pobediti ljubav.
Album zatvara Shine On. Vedra numera koja svoj put prati od izoštravanja vlastitog uma (da prepozna sve prepreke na koje naiđe), da se ne živi za hvalu i slavu, da se bude ono što jeste, jer svaki čovek ima svoj neki unutrašnji sjaj, sopstvenu istinu u kojoj svoje bitke bije, da živi sa smislom i hoda u ljubavi. Hodati i živeti sa smislom je poenta kompletnog albuma Džoane Konor. Isijavanje daje vlastite istine i nežno ih utapa u svrhu postojanja ljudskog bića.
Iskreno, Džoana je daleko od one virtuoznosti gitarskog bljeska koje nudi Bonamasa na svojim solo projektima, ali, iako on više deluje kao savetodavac na ovom novom albumu, neko ko je dozvolio da iz Džoane ispliva sve ono što pripada aktuelnom rok bluz teatru, ali usmereno na jedan suptilniji način gitariskinje i više nego solidne pevačice, Džoane Konor, konačni otisak je isključivo njen i njenog benda “Wrecking Crew“. Sam album je, uopšte uzeto, miks roka, bluza, fankija i soula, a ima i elemenata kantrija. Ali, ono što izbija samouvereno iz svake numere koju je odsvirala i otpevala Džoana je strast utemeljena u njenoj želji za iskazivanjem da rok bluz ne pripada samo muškom svetu, da ima i te kako nadarenih pripadnica lepšeg pola koje mogu da prašte žestoko i da ostave trag u roku, ali i da nežnost i ljubav mogu tiho opevati kroz sav bol koju samo ženska duša može izrecitovati, spevati, ali i oćutati. Jedna od njih je i Džoana Konor, iskusna bluzerka koja ima moju apsolutnu podršku u onome što stvara.
