Zafir Hadžimanov ili vreme kada su Bogovi hodali zemljom
A unutra se oseća neka posebna atmosfera, svi ti atomi, molekuli, fotoni, bozoni koji pršte od Zafirove muzike, se spajaju tako kao da se stvara nova planeta.
Negde je 2004-2005… Ogroman Zafirov oproštajni koncert u prelepoj Univerzal sali u Skoplju, pamtim ga dobro i po tome da sam u prethodnom periodu ostao bez posla. Gazda Nini nas je proglasio tehnološkim viškom, zajedno sa njegovom direktorkom Danijelom, a prethodno su ukrali državno izdavačko preduzeće „Makedonska knjiga”. Dugovali su nam oko 50 plata, za više od četiri godine. I na kraju umesto novca, isplatili su nas u knjigama koje smo štampali godinama. Ono što je nešto vredelo odavno je prodato, na kraju su ostale neke nepotrebne knjige u ogromnim količinama.
Tako je, na primer, između ostalih, postojala knjiga poezije jednog makedonskog pesnika, pa je, na nju, neki kritičar napisao kritiku o tome šta je autor hteo da kaže. Ali to nije sve, drugi kritičar je napisao kritiku na kritiku, nešto poput „Ka poetici i misticizmu kritike elegijskog i filozofskog pristupa kritičara i pesnika-autora”.
Koja perionica za novac, ništa od toga se nije moglo prodati… Bilo je na hiljade takvih knjiga. Ali bilo je i lektira, i zbirki poezije, proze koje su se mogle prodati. Jedna takva knjiga bila je zbirka poezije Zafira Hadžimanova. Bila je to knjižica od 30-ak stranica, format A5, sa crnim koricama i fotografijom Zafira u srednjim godinama. Uzeo sam više od 800 tih njegovih knjiga, niko ih nije hteo, a cena je bila kao današnjih 10 MKD (0,16 eura) ili 800 knjiga za 8.000 MKD (oko 130 eura) što su mi izračunali kao deo zaostalih neisplaćenih plata.
Nekoliko godina kasnije dolazi Zafir u Skoplje da održi pomenuti oproštajni koncert. Okupljaju se ljudi, mnogo ljudi, među njima ja i moji prijatelji Toni i Salamanov, a sa nama i te Zafirove knjige koje hoćemo da prodamo na tom nastupu. Te večeri sam prodao sve njegove zbirke, neke za 500 MKD (oko 8 eura), neke za 300 MKD (oko 5 eura), neke (one koje je potpisao Zafir) za 800 MKD (oko 13 eura), ili ukupno oko 500 000 MKD (nešto više od 8 000 eura). Zahvaljujući Zafiru, nekako sam uspeo da povratim više od polovine četvorogodišnje plate koje mi nisu bile isplaćene.
Koncert je već počeo i nas troje ulazimo na koncert, kupili smo karte… A unutra se oseća neka posebna atmosfera, svi ti atomi, molekuli, fotoni, bozoni koji pršte od Zafirove muzike, se spajaju tako kao da se stvara nova planeta. Na bini Zafir sa muzičarima, porodicom, gostima i ide „Bio je Maj, Maj“, „Panagjur“, „Kako Vardar“, „Plavi žaket“, „Pesma“, „Marica“, „Od ljubov ne se bega“, ređaju se „Ljubi me i glavata gore“, „Sa nok sedam treno“, „Oj Jano, Jano“, „Kaži kaži libe stano“, „Zemi momče Makedonče“… Publika ne miruje, suze, smeh, tuga, godine se okreću , kao da je juče bio festival “Zagreb 65” i njegova pesma “Čovjek kao ja“, kroz “Beogradsko proleće-1973” i “Ciganske oči“, “Valandovo 1989” sa pesmom „A od ljubov ne se bega“. Kakav opus, takvog opusa nema na ovim prostorima pa i šire. Ako su Hrvati imali Ibricu Jusića i Arsena Dedića, Crnogorci – Miladina Šobića, Srbi – Đorđa Balaševića, mi smo imali boga muzike Zafira, koji je bio i tekstopisac, kompozitor, pevač, šarmer, diplomirani glumac koji je potpuno vladao scenom.
U tim trenucima, dok sam slušao te njegove bezvremene pesme, pitao sam se odakle su mu došle te melodije, taj tekst, tako makedonski, toliko inspirisan makedonskim simbolima i znacima… da kod njega je sve u znaku makedonštine (bio je počasni ambasador makedonske kulture u Srbiji, osnivač udruženja Makedonaca „Makedonijum” u Beogradu).
Znate, muzika poput njegove, toga nema na ovim prostorima. To je tako posebno, čak i za makedonske prilike. Polako idem tragovima njegovih tekstova, slušam, ispitujem sve njegove pesme jednu po jednu, uključujem se u kolektivno podsvesno pamćenje koje, kao takvo, ne poznaje granice i dostupno je svima, samo se treba potruditi da do njega dođete. I evo ga, našao sam tu sponu! Jako vremenski daleko, pre mnogo milenijuma, jedan od Zafirovih predaka koji sedi za stolom sa makedonskim bogovima, jedu, piju, mudruju, pevaju, stvaraju, sviraju tu makedonsku drevnu muziku. Otuda potiče Zafirova muzika, prerađena i aranžirana za aktuelne prilike, ali tako lepa, jedinstvena, obogaćena sveukupnim svetskim nasleđem koje nas vodi kroz svetove nepoznate i svima nedostupne.
To je bio Zafir, jedan od naslednika makedonskih bogova muzike. I kako ih je on, koji je nasledio gene od oca Vasila, tako uspešno preneo na sina koji se takođe zove Vasil Hadzimanov i koji je i sam vrh balkanske jazz scene. Tako ta milenijumska tradicija nastavlja svoj put, ispunjavajući nas, slušaoce, ponosom i srećom što smo i mi Makedonci nešto doprineli toj svetskoj kulturnoj baštini.
Zafir je preminuo 27. marta pre tri godine. Hvala ti na svemu, tebi Makedonecu sa neverovatnim bogovskim muzičkim nasleđem.
