Zaljubljeni David Byrne
Eto, i to se svojevremeno desilo. Najintelektualnija grupa napisala je pesmu o ljubavi pod nazivom „This must be the place (Naive melody)“. I to nije bila samo obična pesma o ljubavi i razdvajanju, tragediji ili uzvišenosti, o plakanju ili smehu, radosti i tuzi.
Ne neee, to je bio Talking Heads predvođen njegovim veličanstvom – Davidom Byrneom, i to je moralo biti nešto drugačije, posebno, a ne neki običan kliše.
David je stvorio muzičku i vizuelnu sliku prve prave, beskompromisne ljubavi, u kojoj celo vreme sebe ispituje. On je intelektualac i ne veruje da će ga Amor tek tako pogoditi, uveren je da njegovi odbrambeni intelektualni mehanizmi imaju sve pod kontrolom.
A u suštini David se zapravo uplašio samog sebe, ušao je u nepoznato mesto, u kojem nema kontrolu, i našao se u ulozi malog deteta koje viri kroz veliki prozor, ispitujući okolinu za njega nepoznatu, nema sigurnosti, ne zna šta ga očekuje, fali mu tlo pod nogama, ne zna koliko je njegova ljubav stabilna, koliko se on i ona vole.
Njegove misli i pitanja prepliću se u pesmi:
Noge na zemlji
glava u nebo
dobro je
znam da ništa ne valja… ništa.
Ovo nije bila njegova prva devojka sa kojom je bio (pre toga to su bile Toni Basel i Twyla Tharp, umetnice dokazane u svojim profesijama), ali ovo je valjda bila ona prava, ona koju je upoznao kada su Talking Heads bili na turneji po Japanu 1982. godine. I tamo se pojavljuje – Adelle Lutz, dizajnerka odeće i glumica, a onda je jasno i zašto David ima tako različite kombinacije dizajnirane odeće! Ona je stvorila te divne, čudne kreacije, prevelika odela koja se mogu videti samo na njihovim koncertima pretočenim u video zapise, posebno na “Stop making sense”.
Nekoliko godina su bili zajedno, a 1987. postaju zvanično muž i žena i kasnije dobijaju ćerku. I tada postaje jasno šta za njega zapravo znači dom:
Dom je tamo gde želim biti
Ali mora da sam već tamo
Došao sam kući, ona je podigla svoja krila
Pretpostavljam da ovo mora da je to mesto
Ne mogu da razlikujem jedno od drugog
Da li sam ja tebe našao, ili ti mene?
I postojalo je vreme i pre nego što smo se rodili
Ako neko pita, ovo je gde ću biti… gde ću biti.
Neverovatan ritam koji predvode Tina Weymouth (bass), Jerry Harrison (gitara, klavijature), Kris Franc (bubnjevi) i David Byrne (lider, autor, tekstopisac) čine prvu konstrukciju pesme. Zatim David piše tekst i na kraju ga snimaju na albumu “Speaking In Tongues” iz 1983. godine. Ovaj dragulj u početku nije bio prepoznat kao veliki potencijal, ali vremenom zauzima svoje zasluženo mesto, tako da je sada za mnoge ona imaginarni izbor – pesma koju bi obavezno poneli sa sobom ako se, kojim slučajem, odsele na pusto ostrvo.
Zarazni ritam u afrobeat stilu (ovo je bio trenutak kada su Talking Heads i Bryan Eno bili navučeni na afrobeat Fela Kutija), Davidov vokal i tekst čine je jednom od najlepših plesnih ljubavnih pesama ikada napisanih. Producirali su je sami Headsi, iako je njihova prethodna dela producirao Bryan Eno.
Jedna od najobrađenih pesama u izvođenju drugih eminentnih izvođača, uključujući Arcade Fire, Lumineers, MGMT, Afrobeat, kao i uvrštenih u nekoliko filmova „This must be the place“, „Wall Street“, „Crazy love“…
A taj ritam i tekst su toliko zarazni, toliko da kada šetam skopskim ulicama, refren čini da se osećam kao da sam na mestu gde se svet rađa:
I voli me dok mi srce ne stane,
voli me dok ne umrem,
oči koje sijaju,
oči koje vide kroz tebe,
pokrij prazna mesta,
udari me po glavu, idem uhhh…
https://www.youtube.com/watch?v=-gYUBzdLEGY&list=PLV-EBwtL7eelG7PAxgxmhe6UKGeZlouvl&index=1
