Rock expressije mladog Rogošića: Rambo Amadeus – O tugo jesenja (1988)
Za pesme sa Antonijevog solo albuma je beogradska gradska ekipa znala makar par godina pre no što je uspeo da ubedi PGP da mu štampa ploču. A bio je uporan!
Sretali smo ga kako sa gitarom hoda hodnicima PGP-a, i kada bi neko od urednika izašao iz kancelarije, Antonije Pušić bi mu na akustari svirao delove svojih pesama. Takođe, njegova `tajna organizacija` KPGS (u prvo vreme samo su `posvećeni` znali da je to skraćenica od Kurac – Pička – Govno – Sisa) je zvučala dovoljno zanimljivo da mladi Crnogorac bude primećen.
Kasnije su nam se ukrštali putevi više puta… Prvi put negde početkom ratova, kada je tragično okončala život sestra moje kume Jasmine, Aleksandra – Saša, Saja Miljković, glumica koja je ostala zapamćena po ulozi Dragane, devojke koja šeta psa u omnibusu `Šta radiš večeras` (priča `Kravata obavezna`). Rambo je neko vreme bio u šemi sa Sajom, pa smo bili upućeni u njegov fenomenalni smisao za humor. Npr. jednom je Saji rekao da se `picne` i da je vodi u ludi noćni provod i da dolazi po nju kolima. Devojka se spremila, a Rambo je došao pozajmljenim kamionom teretnjakom, i tako su se vozali celu noć dok je Rambo sipao viceve iz fazone iz rukava… Nakon sahrane i pomena, sledeći put smo sreli kada sam pokrenuo Rock Express… ali generalno, nismo bili energetski kompatibilni, kako se to moderno danas kaže.
Već sam pseudonim, u kome je spojena američka holivudska produkcija za široke mase (Rambo) i klasična muzika za predstavnike elite (Amadeus), ukazivao je da je reč o inteligentnom momku visprenog duha i inovativnih ideja. Tako je bilo i na muzičkom planu, gde je Rambo, pored odličnog tretiranja ritam gitare, pokazao da ume eklektički da spaja nespojivo, i pravi odlične muzičke`smeše`. Sprdnja sa svim i svačim, a posebno sa stilom života urbane beogradske `fensi ekipe` je takođe bio njegov zaštitni znak na početku karijere.
Od 10 pesama sa debi ploče teško je izdvojiti najbolje, jer je ceo materijal odličan i kompaktan, ali su se ipak izdvojile `Fala ti majko`, Vanzemaljac` i `Manijak`. Ovaj prikaz završavam možda najboljom definicijom Rambovog stila: to je crnogorsko-beogradski novi primitivizam.
I za kraj… Iako album nije loše prošao, ploča se prodala u malom tiražu (za razliku od kasete), pa je danas dosta retka. Uostalom kao i sve druge Rambove ploče.
Rock expressije mladog Rogošića: Afera – Bilo bi super (1981)
