Danzig – pravi brend princa tame i horora američkog društva

Izuzetno je kompleksan i ne malo komplikovan zadatak vršiti analizu lika i dela Glenn Danziga, pogotovu kada je u pitanju prvi deo njegove karijere vezan za rad sa grupom Misfits, jer postoji ogroman broj uzročno-posledičnih veza koje se odnose na objavljivanje čuvenih EP-jeva, koje su zvanično potvrđene, ali su bile jedno vreme u sporu oko autorskih prava, kao i zbog same ekipe koju je tim povodima okupljao izdavajući svoju muziku epohalne vrednosti.

Bila je zima 1977. kada je Glenn Danzig osnovao Plan 9 Records, „uradi sam“ izdavačku kuću preko koje je objavio rani rad Misfitsa, uključujući singlove Cough/Cool, Bullet i kasnije i mnoge druge. Etiketa je bila kritična komponenta u uspostavljanju Misfitsa kao nezavisne snage na punk sceni, dajući Danzigu potpunu kontrolu nad muzikom i brendiranjem benda. Plan 9 Records je postao sinonim za rad Misfitsa, od njihovih sirovih, prvobitnih snimaka do većeg dela prvobitnih izdanja svih njihovih albuma. Danzigova odluka da deluje izvan tradicionalne muzičke industrije odražavala je njegovu posvećenost umetničkoj nezavisnosti. Plan 9 Records je bio kamen temeljac karijere Glenn Danziga. To je ilustrovalo njegov “uradi sam” duh i postavilo temelje za njegove kasnije poduhvate, kako u muzici tako i u vizuelnoj umetnosti.

Tokom svojih ranih godina, Misfits su negovali posvećenu bazu obožavalaca, uglavnom zahvaljujući svojoj „uradi sam“ politici i upečatljivim slikama. Vizija Glenn Danziga proširila se izvan muzike, jer je predstavio logotip Crimson Ghost, figuru nalik lobanji koja je postala sinonim za bend. Uparen sa njihovim jezivim prisustvom na sceni, neobičnim frizurama, mejkapom kao iz filmova strave i užasa, ovaj brend je pomogao da se učvrsti identitet Misfitsa na undergraund punk sceni. Logo je postao jedan od najprepoznatljivijih simbola u rok muzici, pojavljujući se na robi i tetovažama širom sveta. Danzigova kombinacija vizuelnog i muzičkog pripovedanja stvorila je subkulturu koja je svakako i nadmašila prvobitni rad Misfitsa.

U stvari, za Glenn Danziga, stvaranje Crimson Ghost-a simbolizuje njegovu posvećenost kohezivnoj umetničkoj viziji. Odražavala je njegovo shvatanje značaja imidža u izgradnji trajne kulturne zaostavštine.

Godine 1978. Glenn Danzig i Misfits snimili su svoj debi album Static Age, iako nije zvanično objavljen u celosti sve do 1996. godine album je sadržao sada već kultne pesme poput „Last Caress“, „Teenagers from Mars“ i „Hybrid Moments“, mešajući sirovu punk energiju sa mračnim, filmskim tekstovima. Duboki, zamišljeni vokali Glena Danziga dali su pesmama zadivljujući kvalitet, izdvajajući Misfits od njihovih punk savremenika. Teme ploče su bile pod jakim uticajem B-horor filmova, stvarajući jedinstvenu estetiku koja je odjeknula među fanovima. Uprkos početnim neuspesima u izdavanju albuma, Static Age je postao kamen temeljac horor punka, sa Danzigovim pisanjem pesama i vokalom u njegovoj srži. Za Glenn Danziga, statično doba je bilo temelj njegovog nasleđa. Njegovo konačno izdanje učvrstilo je njegovu ulogu kao pionira žanra koji je spojio punk sa jezivim pripovedanjem, utičući na mnogobrojne generacije muzičara.

1981. Glenn Danzig i Misfits snimili su svoj nastup uživo u Ritz-u u Njujorku, koji je postao jedan od najpoznatijih bootlega benda. Koncert je uhvatio sirovu energiju i haotičnu atmosferu nastupa grupe Misfits, na kojoj su svirali velike hitove poput „Horror Business“ i „We Are 138“. Snimak je istakao Danzigovo intenzivno prisustvo na sceni i sposobnost benda da pruži krajnje naelektrisane nastupe. Uprkos diskutabilnom kvalitetu, live album je postao cenjeno delo Misfitsa, pokazujući bend u njihovom najsirovijem obliku. Za Glenn Danziga, nastup “Live at the Ritz” je pokazao moć žive muzike u izgradnji nasleđa. Sačuvao je trenutak u vremenu kada su Misfits određivali svoje mesto na punk sceni.

Godine 1982. Misfits objavljuju zvanično svoj debi album “Walk Among Us” koji predstavlja ličnu kartu benda, prvu pravu veliku ploču, pa je ne samo iz tog razloga ploča epske vrednosti. Neki od najvećih hitova sa ove ploče bukvalno se nižu jedan za drugim – 20 Eyes, I Turned Into Martian, All Hell Breaks Loose, Night Of Living Dead, Skulls, Astro Zombies, te verzija uživo Mommy, Can I Go Out and Kill Tonight? i bukvalno su mapirali Misfitse na pravi način na svetsku scenu, a ovde treba dodati da su ovaj album snimili u sastavu Glenn Danzing – glas, Jerry Only-bass, Doyle – gitara, Arthur Googy – bubnjevi. 1983. Misfits su objavili “Earth A.D / Wolf’s Blood”, njihov poslednji album sa Glenn Danzigom pre prvobitnog raspada benda. Ova ploča je označila dramatičnu promenu u njihovom zvuku, prelazeći sa horor punka na agresivniji, hardcore punk stil. Pesme kao što su „Die, Die My Darling“ i „Green Hell“ prikazale su žestoki tempo i mračnije, visceralne tekstove, učvršćujući veliki uticaj Misfitsa na scenu treš metala u nastajanju. Sirova energija i haotičan zvuk albuma pomerili su granice punka, postavljajući osnovu za buduća Danzigova istraživanja teže muzike. Njegove teme nasilja i distopije odjeknule su među fanovima, postajući ključni uticaj na bendove poput Metallice i Slayera. Za Glenn Danziga, “Earth A.D/Wolf’s Blood” je bio odlučujući trenutak koji je nagovestio njegovo kretanje ka težim i mračnijim muzičkim pejzažima. Ploča ostaje suštinsko remek delo u istoriji punka i metala.

Nakon što je napustio Misfits 1983. Glenn Danzig je formirao Samhain, mračniji, eksperimentalniji projekat koji je premostio punk i heavy metal. Sa albumima kao što su “Initium” (1984) i “November-Coming-Fire” (1986), Danzig je istraživao teme smrti, misticizma i okultizma. Pesme poput „Black Dream“ i „To Walk the Night“ prikazale su njegovu evoluciju kao tekstopisca i izvođača.

Godine 1986. Glenn Danzig je objavio “Samhain III: November-Coming-Fire”, poslednji studijski album Samhaina pre nego što je osnovao bend Danzig. Ploča je sadržala pesme poput „Mother of Mercy“ i „To Walk the Night“, mešajući punk, goth i metal elemente u mračan i atmosferski zvuk. Danzigovi stihovi su se dublje bavili temama smrti i misticizma, nagovještavajući njegov budući svojim bendom. Album je postao kultni klasik, utičući na goth metal bendove svojim jezivim tonom i eksperimentalnim pristupom. Njegovo izdanje označilo je kraj Samhaina i početak sledećeg Danzigovog poglavlja kao pionira novog zvuka. Za Glenn Danziga, “Novembar-Coming-Fire” je bio kreativna prekretnica koja je premostila njegove rane punk korene sa težim, prefinjenijim zvukom kasnijeg rada. Ostaje miljenik obožavatelja i ključni deo njegove muzičke evolucije. Samhainovi koncerti uživo bili su intenzivni, a Danzig je dodatno prihvatio teatralnost i sablasne slike. Ova faza je označila značajan pomak u njegovoj karijeri, omogućavajući mu da usavrši zvuk koji će definisati njegov budući rad. Istinu govoreći za Glenn Danziga, Samhain je bio kreativna laboratorija u kojoj je usavršavao svoju viziju. Uticaj benda na goth i metal žanrove učvrstio je Danzigovu reputaciju kao inovatora koji se ne plaši da pomera granice.

1986. godine, nekoliko godina nakon što su se Misfitsi raspali, objavljena je kolekcija I, sastavljajući neke od njihovih najpoznatijih pesama, uključujući „Last Caress“, „Die, Die My Darling“ i „Halloween“. Izdanje je predstavilo muziku benda novoj generaciji fanova, pomažući da se učvrsti njihov status pionira horor punka. Opsedajući vokal Glena Danziga i sablasno pripovedanje su duboko odjeknuli, a kompilacija je za mnoge postala kapija u svet punk rocka. Oživljavanje popularnosti postavilo je osnovu za rastući uticaj benda na muziku i subkulturu. Za Glenn Danziga, Kolekcija I bila je odraz trajne moći muzike Misfitsa. Pokazao je da čak i godinama nakon raspada njihov rad nastavlja da inspiriše i osvaja publiku širom sveta.

Uticaj Glenn Danziga na težu muziku je dodatno ojačan kada je Metallica obradila pesmu Misfitsa „Last Caress“ na njihovom EP albumu “Garage Inc.” 1987. god. Verzija ove pesme predstavila je Misfits i Glenn Danziga ogromnoj publici, a vokal James Hetfielda odao je počast Danzigovom originalnom stilu. Njihova saradnja je bila svedočanstvo Danzigovog uticaja na thrash metal scenu, pri čemu je Metalicca često navodila Misfits i Samhain kao neke od njihovih primarnih uticaja. Naslovnice su dalje širile nasleđe Danzigovog rada sa Misfitsima. Priznanje Metallice bilo je potvrda doprinosa Glenn Danziga punk-u i metalu. Naglašen je trajni uticaj njegove muzike na žanrove i više generacija publike.

Iste godine, dakle 1987. Glenn Danzig je osnovao svoj istoimeni bend Danzig sa muzičarima Džonom Kristom, Iri Von i Čakom Biskvitom. Njihov debi album iz 1988. godine, koji je ponovo producirao Rick Rubin, bio je kritičan i postigao izuzetno komercijalan uspeh, sa mega hitovima poput „Mother“ i „Twist of Cain“. Ploča je mešala uticaje bluza, metala i gotike, prikazujući Danzigov jedinstveni vokalni stil i mračne tekstove. Pesma „Mother“ je postala mega hit, posebno nakon ponovnog izdanja 1993. godine, zaradivši veliku rotaciju i popularizaciju na MTV-u i donela Danzigu mejnstrim priznanje. Buntovna energija i proganjavajuća melodija pesme učvrstili su njen status rok himne i jedne od najznačajnijih pesama ne samo 90-tih godina prošlog veka. Lično, za Glenn Danziga, formiranje benda Danzig je označilo njegov uspon na čelo kompleksnije i komplikovanije autorske muzike. Njegova sposobnost da kombinuje sirovu snagu sa melodijskom dubinom obezbedila je trajnu popularnost i uticaj benda na svetski muzički svet oko njih.

1990. Glenn Dancig i njegov bend objavili su “Danzig II: Lucifuge”, album koji je proširio sirovu snagu njihovog debija, uključujući bluz uticaje i mračniji, atmosferski ton. Pesme kao što su „Her Black Wings“ i „Devil’s Plaithing“ pokazale su Danzigovu vokalnu svestranost, neometano se kretajući između upečatljivih melodija i intenziteta neobičnog pevanja. Album je dobio priznanje kritike zbog svoje bogate produkcije i tematske dubine, a Danzig istražuje teme iskušenja, greha i duhovnosti. Bio je to komercijalni uspeh, koji je učvrstio mesto benda u heavy metalu.

Za Glenn Danziga, “Lucifuge” je bilo svedočanstvo njegove sposobnosti da inovira u okviru svog posebnog stila. Ostaje jedan od najslavnijih albuma u njegovoj diskografiji, što odražava njegov rast kao muzičara i tekstopisca.

1992. Glenn Danzig izdaje još jedno remek delo “Danzig 3: How Gods Kill” sa crnom, njemu uveliko svojstvenom atmosferom misticizma, epifernog stvaralaštva na nivou shvatanja običnog čoveka. Sam Danzig je preuzeo zasluge za koprodukciju trećeg albuma.

1994. Danzig je izdao “Danzig IV”, album koji je još dublje zašao u okultne i mistične teme. Pesme poput „Cantspeak“ i „I Don’t Mind the Pain“ su predstavljale eksperimentalnu produkciju, dok su same pesme prikazale Danzigovo zapovedno vokalno prisustvo. Ploča je bila mračnija i od prethodnih, odražavajući Danzigovo rastuće interesovanje za pomeranje kreativnih granica. Album je dobio priznanje kritike zbog svoje dubine i inovativnosti, a Danzigovo lirsko istraživanje egzistencijalnih i duhovnih tema odjeknulo je među fanovima. Album “Danzig IV” je predstavljao zrelu, eksperimentalnu fazu u njegovoj karijeri. Za Glenn Danziga, ovaj album je istakao njegovu spremnost da se umetnički razvija. Njegov uspeh je potvrdio njegov status dinamične i uticajne ličnosti na metal i gothic rok sceni.

Otprilike tako to biva, ali u to vreme, postava benda je počela da se raspada, da li zbog slave, ili nečeg drugog teško je rastumačiti. Prvo, Chuck Biscuits je napustio bend u leto 1994. zbog nesuglasica, a bivši bubnjar Nirvane Dave Grohl zbog mnogobrojnih ranijih promena članova benda odbio je da pristupi bendu. Zlobnici će možda reći sreća, jer nikad ne bi nastali Foo Fighters. Joey Castillo, menja Biscuitsa i prvi put se pojavio u javnosti kao član Danziga u prodavnici na potpisivanju ploče na dan objavljivanja četvrtog albuma. U oktobru 1996., objavljen je “Danzig 5: Blackacidevil”. Ovaj album karakteriše činjenica da je to zapravo bio solo rad Danziga, iako je Jerry Cantrell iz Alice in Chains svirao glavnu gitaru na tri pesme. Castillo je svirao bubnjeve i obzirom da je lupao i na 4P albumu, kao i na još dva albuma, sve to ga čini najdugovečnijim članom van originalne postave. Novembra 1999, “Danzig 6:66 Satan’s Child” je pušten u prodaju. Izdat je i dugo planirani Samhain box set, nakon čega je usledila Samhain reunion turneja.

2000. godine, Danzigova postava se stabilizovala sa dolaskom gitariste Toda Youtha i basiste Hovie Piroa, oboje veterana hardcore punk scene Njujorka. Ova postava je 2002. objavila album “Danzig 777: I Luciferi”. 2004. Danzig je objavio svoj osmi studijski album, “Circle of Snakes”, sa postavom na kojoj je Tommy Victor iz Pronga na gitari, koji je godinama ranije bio na turneji kao član koncertne postave Danziga, i sa kojim omaleni pevač sarađuje do današnjeg dana. 2003. Glenn Danzig je pokrenuo turneju “Blackest of the Black”, događaj u stilu festivala koji je prikazao mračne i ekstremne metal grupe zajedno sa njegovim sopstvenim nastupima. Sa bendovima kao što su Lacuna Coil, Behemoth i Nile, turneja je pružila platformu za underground i nove umetnike, istovremeno prikazujući i težu stranu muzike. Danzigovi nastupi, uključujući pesme sa njegovih klasičnih albuma i novi materijal, bili su središnji deo događaja. Pozorišna atmosfera turneje i pažljivo kreirana koncertna scena odražavali su njegovu posvećenost promovisanju mračnih uglova muzičkog sveta. Za Glenn Danziga, “Blackest of the Black” je bio više od turneje — to je bila izjava o njegovom trajnom uticaju na metal scenu. Događaj je istakao njegovu ulogu lidera u žanru i njegovu posvećenost negovanju novih talenata. U iznenađujućem crossoveru, Glenn Danzig je doprineo pisanju Šakirine pesme „Don’t Bother” za njen album iz 2005. Oral Fication Vol. 2. dok je saradnja bila neočekivana, Danzigov doprinos je doneo mračniji, oštriji ton u tekst pesme, koji je upotpunio Šakirinu strastvenu isporuku. Pesma je postala hit, pokazujući Danzigovu svestranost kao tekstopisca i njegovu sposobnost da prilagodi svoj stil mejnstrim popu. Fanovi oba umetnika bili su zaintrigirani saradnjom, koja je premostila naizgled različite muzičke svetove. Za Glena Danziga, rad sa Šakirom je istakao njegovu prilagodljivost i uticaj izvan rok i metal žanra. Partnerstvo je naglasilo njegovu reputaciju kreativne sile sposobne da prevaziđe granice.

Godine 2006. Danzig je objavio “Black Aria II”, nastavak njegovog solo albuma inspirisanog klasičnom verzijom iz 1992. godine. Kao i njegov prethodnik, ploča je sadržala mračne, orkestarske kompozicije, mešajući gotičke melodije sa temama mitologije i misticizma. Pesme kao što su „ Satan’s March“ i „Lamenta Lilith“ demonstrirali su Danzigovu sposobnost da stvara proganjajuće, bioskopske zvučne pejzaže. “Black Aria II” je na Billbordovoj top listi, dodatno učvrstivši Danzigovu reputaciju kao svestranog umetnika sposobnog da se istakne u više žanrova. Album je odražavao njegovu strast za istraživanjem ukrštanja muzike, istorije i okultizma. “Black Aria II” je bila još jedna prekretnica u karijeri Glenn Danziga, dokazujući njegovu sposobnost da inovira i očara publiku izvan domena roka i metala.

Godine 2010. Glen Danzig je objavio “Death Red Sabaoth”, svoj prvi studijski album posle šest godina. Ploča je označila povratak mračnom zvuku koji je definisao njegov rani solo rad, sa pesmama poput „On a Wicked Night“ koja je izazvala pohvale obožavalaca i kritičara. Organska produkcija albuma i zvuk inspirisan starinom pokazali su Danzigovu posvećenost autentičnosti. “Deth Red Sabaoth” je bio komercijalni uspeh, debitujući na 35. mestu Billbord top listi 200, najvišoj poziciji Danziga na top listama. To je ponovo potvrdilo njegovu sposobnost da stvara muziku koja je duboko odjeknula u njegovoj publici. a “Deth Red Sabaoth” je bio trijumfalni povratak za Glenn Danziga koji je istakao njegovu trajnu važnost u muzičkoj industriji. Album je odražavao njegovu umetničku otpornost i posvećenost više puta naglašenoj mračnoj viziji.

2011. Glen Danzig je krenuo na “Danzig Legacy Tour”, jedinstvenu seriju nastupa koji su proslavili celu njegovu karijeru. Nastupi su uključivali materijale iz Misfits, Samhain i Danzig, a Doyle Volfgang von Frankenstein mu se pridružio na sceni za Misfits set na turu. Fanovi su počašćeni kultnim pesmama poput „Astro Zombies“ i „Twist of Cain“, koje obuhvataju decenije Danzigovog rada. Turneja je istakla pre svega Danzigovu sposobnost da evoluira u različitim žanrovima uz održavanje kohezivne umetničke vizije. To je takođe bila retka prilika da fanovi na jednom nastupu iskuse pun obim njegovog doprinosa punk-u i metalu. “Legacy Tour” je bila proslava Danzigovog uticaja, posvećenosti i svestranosti. Ponovo je potvrdio njegov status žanrovskog umetnika čija muzika nastavlja da odjekuje kroz generacije. Godine 2015. Glen Danzig je objavio “Skeletons”, album obrada koji je odao počast umetnicima koji su ga inspirisali. Ploča je uključivala reimaginacije pesama poput Elvisa Prislija „Let Yourself Go“ i Aerosmitove „Lord of the Thinghs“, isporučene sa Danzigovim prepoznatljivim mračnim stilom. Album je pružio uvid u uticaje koji su oblikovali njegovu karijeru. Skeleti su pokazali Danzigovu sposobnost da reinterpretira klasične numere, a da pritom ostane veran njihovoj suštini. Njegova verzija “Devils Angels“, iz bajkerskog filma iz 1960-ih, istakla je njegovu veštinu za mešanje nostalgije sa gotičkom estetikom. “Skeletons” su bili duboko lični projekat koji je slavio njegove muzičke korene. To je pokazalo njegovo poštovanje prema umetnicima koji su ga inspirisali dok je pokazivao njegovu trajnu kreativnost i jedinstven glas.

2016. Glenn Danzig se ponovo okupio sa Misfitsima na istorijskom nastupu na Riot festu u Čikagu, čime je prvi put u više od tri decenije delio binu sa Jerry Only-jem i Doyle Volfgangom fon Frankenstainom. Set-lista je uključivala klasike poput „Where Eagles Dare“ i „Hybrid Moments“, što je izazvalo entuzijastičan odgovor fanova i kritičara. Ponovno okupljanje je pozdravljeno kao monumentalni događaj u istoriji punk rocka, koji pokazuje hemiju i sirovu energiju koja je definisala rane godine Misfitsa. Danzigov moćni vokal podsetio je publiku na njegovu ključnu ulogu u oblikovanju nasleđa benda. Ponovno okupljanje na Riot Fest-u za Glenn Danziga bilo je trijumfalni povratak njegovim korenima. Proslavio je trajni uticaj Misfitsa i pružio trenutak za fanove koji su se dugo nadali ponovnom okupljanju..

Bila je 2019.god kada je Glenn Danzig debitovao kao reditelj sa “Verotikom”, horor antologijskim filmom zasnovanim na istoimenoj seriji stripova. Film je sadržao tri sablasne priče ispunjene gotičkim slikama, krvlju natopljenom estetikom i nadrealnim tonom koji je podjednako polarizovao publiku i kritičare. I dok je film dobio mešovite kritike, stekao je ipak kult sledbenika zbog nefiltriranog predstavljanja Danzigove kreativne vizije. Obožavaoci su cenili njegov neoprostivi zagrljaj bizarnog i njegove jasne veze sa strašću za horor i vizuelno pripovedanje. “Verotika” je bila hrabar korak na kreativnoj u teritoriji Glenn Danziga. Projekat je podvukao njegovu spremnost da rizikuje i istraži pripovedanje u mediju izvan muzike. Nekako je globalno doba pandemije uzrokovano kovidom 19 uticalo da se film možda ne promoviše na pravi način na globalnom nivou, mada su sledbenici Glen Danziga našli načina da film pogledaju i vide na njima svojstven način.

U maju 2023., Glenn Danzig je proslavljao 35 godina od izlaska debi solo albuma, a njegov bend je u potpunosti odsvirao ceo album na par majskih, da bi kasnije do kraja godine na više koncerata glavna tema setliste bila Danzing Sing Elvis. Ponovo su i u toku ove godine bili aktuelni i Original Misfits i to kao jedan od glavnih bendova na Sonic Temple Festivalu na Historic Crew Stadionu u Kolumbusu, Ohajo, kao i početkom leta na No Values festivalu u Pomoni, u Kaliforniji, a uveliko se već reklamira njihov nastup na Coachella festivalu u aprilu mesecu sledeće godine. DANZIG u martu 2025 svira na Zapadnoj obali sa DOWN, Abbath & Cro-Mags., a takođe 21.3.2025. i u Las Vegasu. – The Virgin Theater u Virgin Hotelima Las Vegasa, 22.3. Lincoln, u Kaliforniji – Thunder Valley Casino Resort, 25.3. Seattle u Wamu Theater, 26.3. Portland, Oregon .- Moda Center-Theatre of the Clouds, 29.3. Los Angeles, Kqlifornija – Kia Forum, 30.3. Phoenix, AZ.- Arizona Financial Theatre.

Za Glenn Danziga ni ove, a bogami ni sledećih godina očigledno stvarno nema zime. Svoj legendarni status sa punim pravom je zaslužio i zlatnim slovima će ostati zauvek zapisan u istoriji američkog rokenrola.

Kucamo na vrata zaboravljenih asova: Ibn Tup

Tagovi: Danzig