Sve te ploče: Riblja Čorba – Koza nostra
Leto 1990. Moje – četrnaesto. Dotadašnje muzičko „sazrevanje“ – poslednja dva albuma Bijelog dugmeta, Plavi orkestar, Bajaga koji je otkriven u dvanaestoj kako je prati gdegod da je krenula… O da, i još poneki izvođači kojima, da se izrazim diplomatski, nije mesto u ovom tekstu. A onda… Ekskurzija, Lepenski vir. Drugar iz odeljenja u gluvo doba noći pušta „Bejbi“ i kaže – „E, pazi ovo, Bora peva na engleskom“.
Ima neke simbolike što sam u svet Riblje Čorbe ušao upravo uz ovu pesmu – da se ne lažemo, jednu od najmanje važnih u opusu benda, a ne preko „Lutke“, „Đubreta“, „Anđela“… „Bejbi“ je prva autorska numera koju je, kao trinaestogodišnjak, napisao Bora, i tek četvrt veka kasnije, odlučio da je i snimi. Sredinom šezdesetih, kad ju je stvorio, pričao je da je to hit grupe Herman’s Hermits, jer je bio siguran da mu niko ne bi verovao da je pesma njegova.
Kad se te noći izvrtela „Bejbi“, do kraja A strane tad sveže objavljenog albuma „Koza nostra“ ostala je još parodija na nadirući turbo folk, „Hej kako ti je sad“. Onda brzometno okretanje trake i – „Tito je vaš“, „Gde si u ovom glupom hotelu“, „Milivoje vatrogasac“, „Žikica Jovanović Španac“ i obrada „Crna Gora, Bar“. Morala je kaseta opet da se okrene – ostale su A1, A2 i A3 – „Al Kapone“, „Ja je gledam kako spava“ i „Deca“.
Ko zna koliko se puta vrtela tih dana i noći traka u kasetofonu… Sasvim dovoljno da, odmah po povratku u Beograd, kupim svoj primerak kasete, a onda, „u roku od odmah“, i sve ostale dotadašnje albume, kako neki rekoše, najvećeg rokenrol benda jugoistočne Evrope.
„Koza nostra“, jasno, ne spada u najbolje momente Riblje čorbe. Jasno je, međutim, i da neko iz „berbe ’76“ odrasta i biva intravenozno zaražen upravo uz ovu ploču, a da o najslavnijim danima i albumima „Kost u grlu“, „Pokvarena mašta i prljave strasti“, „Mrtva priroda“, „Buvlja pijaca“ saznaje retroaktivno. Jasno je da su oni uvek bili i biće – najbolji, ključni, istorijski… Ploča kojoj su posvećeni ovi redovi je – Valensija, Udineze, Šalke. Prokletstvo je njihovo što će, koliko god dobar fudbal igrali, najveći zauvek ostati Barsa, Real, Bajern, Milan…
Prva ploča Čorbe sa nekoliko otvoreno političkih tekstova, podelila je tužnu sudbinu mnogih albuma koji su objavljeni u osvit rata. Njegovo se nadiranje osetilo i po tome što na ovom izdanju klasične balade – nema. Potpuno netipično za Čorbu.
Vreme je, ipak, donelo određeno „priznanje“ ovim pesmama. Neshvatljivo zapostavljen, najveći hit sa ploče, „Gde si u ovom glupom hotelu“ bio je, u poslednjih dvadesetak godina, jedan od najžešćih „okidača“ kad su na bini Bora, Miša (RIP), Vicko, Džindžer i Nidža. Bend je, doduše kratkoročno, za drugi koncert u Kombank Areni, 2009, u listu vratio i „Al Kaponea“, a „Ja je gledam kako spava“, u prelepoj varijanti sa gudačima, maestralan je bio otvarač na unplugged seriji koncerata „Čorba se čuje i bez struje“.
