Treći dan Arsenal festa ’24
Da li je poslednja noć druženja na Arsenalu za ovu godinu je prošla veoma dobro, zavisi od toga odakle gledate na nju. U globalu, bilo je uspešno veče za mnoge, no, kao i uvek, krenimo redom.
Kruz Roudi i Zhiva na Garden stage-u pred nadolazećom publikom solidno i fino započinju veče.
Na Main stage-u se pripremaju Circa Waves da otvore veče. Gužva se stvara već nekih pola sata ranije ispred Main-a i narod deluje uzbuđen da isprati ovaj engleski indie-rock sastav. Dramatičan ulaz benda i pozdravljanje publike pesmom Don’t leave. Na narednoj pesmi, Movies, publika počinje da se budi i razmrdava i ostatak nastupa prolazi veselo.
U međuvremenu, na Garden stage izlazi kraljica bas gitare, Nik West. Od samog početka počinje spektakl. Publika odlično prati i ne prestaje da pleše. Svaki instrument u bendu je istaknut svojim solom i individualnom interakcijom sa Nik i njenim basom, što je bilo sjajno. Publika je rado prihvatala sve interakcije koje je bend inicirao. Energija i sa jedne i sa druge strane je pucala sve vreme trajanja nastupa. Takođe, sama konekcija benda na bini i njihove interakcije su fluidne i spontane, a opet deluju kao dobro uigrane; Svedok recepta za performans koji će publika dugo pamtiti.
Nik pravi kratku pauzu. Binu predaje svojoj prijateljici, Teneia Sanders, koja izvodi svoje dve autorske pesme – Beautiful Place i Last Word. Nik se vraća na scenu i izvodi pesmu Forbidden Fruit, te animira i uključuje publiku u izvođenje pesme Funk 4 The People. Nastavlja sa Nothin’ to it, a pred kraj nastupa, Nik silazi sa bine, preskače ogradu i šeta kroz publiku koja ju je na kraju pozdravila ovacijama.
Zaključak je sledeći – Graden stage je bio suviše mali i tesan za ovu svetsku zvezdu koja vrlo zasluženo nosi titulu kraljice bas gitare. U narednim danima čitajte i divan intervju koji nam je dala odmah nakon nastupa.
Nešto kasnije, Despite the Noise, te Savršeni marginalci savršeno jako i tvrdo kidaju na Garden-u. Prostor posvećen ovom stage-u je krcat sve vreme nastupa. Energija i interakcija s publikom su fenomenalni. Narod je pratio bend u svakoj pesmi jakim glasovima i odgovarao na sve što je bend bacao na njih. Jedan knjiški primer kako bi jedan festival ovakavog tipa trebalo da izgleda – jaka alternativa i opako uživanje publike u njoj.
Nazad na Main stage-u, momci iz Las Vegasa, Palaye Royale, kasne dobrih 40 minuta, ne svojom krivicom. Ovo je, posledično, uzrokovalo da i naredna dva izvođača kasne po sat vremena skoro; Ali, idemo redom.
Nema close-up slika sa nastupa Palaye Royal iz bezbednosnih razloga. Momci su priredili spektakl sa vatrom i vatrometom, te su zamolili da fotografi i svi ostali ostanu na bezbednoj udaljenosti.
Publika je uzbuđeno pratila nastup i uživala. Razmena energije benda i posetilaca je bila konstantna. Remington, vokal benda, je par puta kroz nastup silazio i pozdravljao se sa publikom u prvim redovima, jednom crowd surf-ovao i jednom šetao kroz publiku sve vreme noseći mikrofon sa sobom i pevajući. Ovo je oduševilo prisutne koji su rado prihvatili ovakvo blisko druženje.
Prelazimo iz Nevade u Norvešku odakle nam sledeći na binu izlazi Sivert Høyem. Bivši vokal benda Madrugada već duže vreme nosi solo karijeru. Nastup počinje sa pesmom Lioness, što publika ushićeno pozdravlja. Prate ih Black and Gold i Two Green Feathers. Ceo nastup je jedan savršen ples Sivertovog vokalnog umeća i muzike koja ga prati. Rečju, fenomenalno iskustvo.
U cik zore, na binu izlaze oni zbog kojih su mnogi čekali do ovog ranog sata i kraja festivala. Goblini su pred još uvek mnogobrojnom publikom izašli na binu, poželeli im Dobro jutro i zatvorili festival opako dobrom svirkom.
Sada svi lepo da se naspavamo i odmorimo, pa sutra, uz kaficu, da sumiramo i revidiramo sva tri festivalska dana. Pridružite nam se i u narednim danima kako bi mogli da vidite tri odlična intervjua – Nik West, Sivert Høyem i Nouvelle Vague.
