Dok Renato patrolira Zvijezdama
Oni su bili onaj uzvišeni tip grupe koju želite samo za sebe, ne dozvoljavate nikome da je otkrije. Čak vam je drago što drugi ne znaju za nju, ljubomorno ih krijete…
Moj prijatelj Toni – Johny nekako nije imao sreće u životu. Završio je Bogoslovski fakultet i nije postao pop, nije se oženio, što je bio jedan od uslova… Sve neki čudni maleri su ga pratili, a inače je ljudina, pošten, ima svoje zakone, onaj je kome možeš verovati. Jako retki su takvi. Pravi čovek koji je verovatno bio rođen u pogrešnom vremenskom periodu.
Kao primer da je bio, ono, baš čovek koji nema sreće ispripovedaću, vam jednu priču… Otvaranje velikog “Vero” marketa u naselju Taftalidje u Skoplju. Ogroman prostor, mnogo proizvoda i masa ljudi. Prvi dan velikog spektakla otvaranja novog marketa. Sve blešti, došli političari, gazde, neke lokalne zvezde… Tog dana ima posebna nagradna igra. Svaki kupac koji pazari proizvode, ako mu se redni broj računa završava na 000 (primer 1000, 2000, 3000…) dobija duplo od onoga što je platio.
U to vreme je u Skoplju bilo puno vojske, oni UNPROFOR, NATO ili tako nešto. Kad su oni kupovali terali su najmanje pet velikih kolica, čija vrednost je premašivala 5 000 evra. Toga dana smo i Johny i ja bili takođe prisutni u toj gužvi. Pravi miting. Johny ulazi nešto da kupi, dolazi na red na kasi posle sat i po čekanja, ispred njega čitava četa one vojske sa kolicima punim robe. Iza njega opet neka druga četa, iste vojske, sa takođe punim kolicima. Tek što je Johny platio, počne da svetli ono dugme na kasi, da svira neka muzika, dolazi gazda da mu čestita… A Johny kupio četvrt hleba i paštetu. Tišina, baš neka čudna tišina, svi ćute, pa odjednom počinju da se smeju, da se valjaju od smeha. Dolazi direktor marketa i daje Johniju još četvrt hleba i paštetu. To mu je nagrada, duplo od onoga što je kupio. Publika poludela od smeha.
E, to je Johny, nikad prave sreće, nikad na pravom mestu, nikad u pravo vreme.
Ono što povezuje Johnyja i lidera Zvijezdi – Renata Metessia je sreća. I obojica je nisu imali. Zvijezde su se uzdigle na barikadama Novog talasa, sledeći harizmu Patrole (‘80-ih), ali nisu postale njen nastavak, terale su svoju priču. Uvek po kvalitetu u prvoj ligi YU rocka, ali neverovatno potcenjena grupa… a zaslužili su da budu prepoznati na nivou Haustora, Filma, Psihomodo Popa. Takva energija, oštri svakodnevni tekstovi sa uličnim slengom, neverovatan Renatov glas (ponekad mislim kako bi bio idealan pevač Prljavog kazališta) lidera i osnivača grupe, kao i način na koji su živeli stvorili su omanju armiju sledbenika.
Oni su bili onaj uzvišeni tip grupe koju želite samo za sebe, ne dozvoljavate nikome da je otkrije. Čak vam je drago što drugi ne znaju za nju, ljubomorno ih krijete…
Početkom ‘80-ih godina, da ponovim, postojala je, u Zagrebu, grupa po imenu Patrola. Bili su toliko kvalitetni da su za izdavačku kuću „Suzi“ objavili jedan od prvih albuma Novog vala „U sredini“ sa najmanje tri hita. Bili su pop-rock bend, a sirovost i žestina koju je Renato posedovao nije uspela da dođe do izražaja na duži rok. S druge strane, varaždinski Daska bend negovao je neki ska-pank-rok (čak su u to vreme objavili prilično kvalitetan singl). Te dve grupe susreću se na nekoj zajedničkoj svirci i od dve nastaje jedna postava, u kojoj se sjedinjavaju članovi Daska benda i pevač Metessi pod nazivom Zvijezde.
I tu počinje njihova priča.
Rade na svom materijalu, sviraju po klubovima. Početkom osamdesetih (1982.) izdaju kultni album “Imitacija života” u produkciji Pika Stančića. Energija, energija i samo energija, a njihove svirke su priča za sebe. Svirali su i u Skoplju negde 1982-83. Svaka pesma miriše na hit, a udarna je “Koji film sada vrtiš u glavi“. Dugo godina ovu ploču nisam skidao sa moje Toske. Ali nije bilo odgovora šire publike.
Godine 1984. objavljuju jako dobar album „Mjesto pod suncem“ pun singlova – “Nikol”, “Narodna”, “Nikad nisi rekla ne”… Dve sezone kasnije (1986) stižu i „Pravoverni plesači“, a 1990. sledi i dugosvirajući vinil „Licem prema nebu”. Neverovatni, sirovi rokerski albumi.
Zapravo, Renato iz Zvijezda, pored Barea iz Majki i Velibora – Tonija Montana, može se reći da su bili retki originalni roker koji su stasali na korenima beskompromisnog bluza i rocka i to majstorski pretočili u svoja dela. Živeli su pravim rokerskim životom. Kako nije bilo komercijalnog uspeha, članovi Zvijezda lagano napuštaju grupu, te na kraju, na barikadi ostaje samo Renato.
Nastavlja sa izdavanjem ploča pod imenom Renato&Zvijezde.
Godine 2016. objavljuje album pod nazivom „Ljudi od slame”. Renato je i dalje aktivan, čak se pominje da se sa inicijalnim članovima Zvijezda dogovorio oko ponovnog okupljanja. Iako ga godine izjedaju, on tu energiju i dalje nosi u sebi, samo sada pod kontrolom i usmerenije.
Moj drug Srećko Jozić, koji živi u Zagrebu a odrastao je u Skoplju, ponekad vidi Renata na biciklu sa gitarom na leđima.
Srećko pozdravi ga, reci mu da je još uvek naš heroj.
Renato Metessi (Patrola/Zvijezde): Tko bi pomislio da je ovo Vrli novi svijet
