Preslušavanje: The Rolling Stones – Foreign Tongues
Osećate li kako vreme curi iz naših života, kao da pesak prolazi kroz prste i opet se vraća u svoje prirodno stanište. Smisao postojanja svodi se na utihnula sećanja i neostvarene čežnje. Večito blizu poludragog kamenja, a nedovoljno blizu da se oseti ta slatkasta moć pobednika. Sve gubitnici sa praznim, ali skupocenim štafelajima, bez dara, bez stida i emotivno neizgrađeni kao ličnosti. Naspram njih, masa nezainteresovanih i voljno izobličenih likova, umornih od samih sebe, a izgubljenih u nekakvom bestežinskom pokušaju ostvarenja neodsanjanih snova i neiživljenih tuđih portreta koje su želeli ugraditi u sebe same. Prolaznost iscrpljuje
No, ima i drugih momenata, onih lepih ukotvljenih u mirnim lukama, koji se s vremena na vreme zatalasaju i tišinu izvaljaju u prelepu grmljavinu života, ponosa i nade. Tako sam i doživeo novi album Rolling Stonesa objavljen 10. jula na striming platformama. Foreign Tongues, 25. studijsko izdanje vremešnih pregalnika rokenrola, koji i u osamdesetim godinama svoga postojanja gaze život na prkosni, mladalački način.
Odani žilavom, sirovom, rokenrolu, opijeni bluzom preko šezdeset godina postojanja, ne bežeći ni od iskazivanja političkih poruka, Stonsi još jednom prete da muzički uzdrmaju svet, onako kako su sedamdesetih godina prošlog stoleća, u najboljim životnim godinama, rušili sve barijere pred sobom. Nemiri su tu, oko nas, oko njih, ali duboko iz same njihove muzike mogu se iščitati tragovi razularene prošlosti i svega onoga što je pratilo njihovo jahanje na plamenim bičevima rokenrola, konstantno pomerajući granice od nemogućeg, neočekivanog, do stvaralački nadahnutog i pretskazujućeg načina obračunavanja sa samim životom, a zašto ne reći i godinama. Nisu bežali od sebe samih, čak i u onim trenucima kada su svi mogući poroci neskriveno udarali po njima i izlazeći iz njih, ostavljali ih na milost ili nemilost suda onih čiji je puritarizam možda bio i upitniji no njihov.
Album otvara Rough and Twisted, snažna tema koja govori o krivudavim životnim putevima, u središnjem delu usna harmonika gradi izuzetan solo motiv, grubi i krivudavi putevi su jedino sigurni, podseća na najbolje dane bluza iz čikaških predgrađa. Upijajući pomenutu tvorevinu, ovom pesmom su odali počast svim onim prethodnicima koji su tugu i očaj pretakali u prelepe muzičke minijature u neravnopravnoj borbi sa mnogo jačima od njih, ali koji nikada nisu odustali.
Sledeća je In the Stars, urađena u klasičnom stilu Kotrljajućeg Kamenja, rif koji lagano pali, a onda isto tako lako uznese temu, zaista ka zvezdama. Otrovni oblak, urušenje standardnih principa, sreća kao neumitni poziv na lakše odrobijanje sopstvenih snova, sve to leži u zvezdama, daleko ispisano. Više nego pristojan gitarski solo, Džeger standardan na svom osnovnom vokalnom zadatku i sjajni prateći vokali. Neprekidni ples sve do urušavanja krova zajedničke nam kuće.
Jealous Lover kao da je utekla sa albuma Emotional Rescue, nežno, ali sigurno govori o klasičnoj ljubomori partnerke koja se vremenom trudi da izabraniku ograniči slobodu. Okean se ne može kontrolisati, kao ni senke, prosto ne može se sve imati pod kontrolom, ma kakva ljubav bila… Ipak, neophodna je i doza slobode u punom njenom značenju.
Numera Mr. Charm, zovi me gospodine Šarmantni, razigrana i veoma raspevana, život je kratak samo za zarađivanje novca, prekratak da bi se proćerdao san, zato uživajte u životu. Lepršavo i romantično na svoj način.
Divine Intervention je gotovo petominutna agilna tema koja opisuje jednu noćnu njujoršku šetnju. Plamen, kocka, svetlo, sve je tu nadohvat ruke, život kao igra na kocki i zatvoren krug. Ritam je tu, zveči rokenrol i sve to sa jednostavnom lakoćom Džeger vokalno pronosi kroz tamu velegrada.
Ringing Hollow je tema otpevana i odsvirana u kantri bluz maniru, u preko pet minuta istrajnog objašnjavanja kako gospođa Sloboda ne izgleda dobro kada se namršti, te kako se uvek nađe neki nitkov da podigne gomilu, da uvek postoji kralj koji želi da pokupi krunu. U suštini politički motivisana pesma koja definitivno odražava nepomirljivi stav o savremenim nedemokratskim kretnjama svuda u svetu. Zvoni šuplje, zvoni prazno i duboko… Nema povratka…
Never Wanna Lose You je veoma otmena i agresivna, klavir ima sjajnu brzu gitarsko ritmičku pratnju, sjajan lebdeći tekst koji Džeger sjajno interpretira kao u najboljim danima Kamenja. Fensi ritam u središnnjem delu daje joj poseban šmek.
Hit Me in the Head, stvar koja će se pamtiti, ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što se na njoj, snimljenoj pre 5 godina, za bubnjevima pojavljuje Čarli Vots. Bezbrižno intrigantna, ne misli se sutra, fantastično brzog ritma, prava klasična rokenrol himna, ni tri minuta ne traje.
Some of Us je deseta na albumu. Spev je o tome šta biva kada se zbog lepote padne na kolena. Čista ljubavna pesma koju nosi umeren ritam. Džeger je ne nosi, već Andru Vots i Kejt Ričards, Mik samo pripevava u dubokoj pozadini.
Nije da ne podseća na neke njihove slične numere, ali je zaista užitak da se sluša. Sve za malo ljubavi… You Know I m No Good, nije ništa drugo no omaž prerano preminuloj Ejmi Vajnhaus, uz sjajnu izvedbu usne harmonike samog Džegera. Interesnatna obrada koja veselo oslikava mladalačku prevaru koja nije u mogućnosti da se odupre iskušenjima. Veoma zavodljiva usna harmonika.
Covered in You je duboko emocionalna tema, u kojoj se za bas gitarom nalazi Pol Makarti. Kada sećanja prate kao senka i kada se vraćaju raniji snovi. Rifovski snažna, prepliću se dve gitare i naravno Džeger briljira, kratkim, jasnim i veoma eruptivnim vokalima.
Sledi Side Effects, sve ono što se ne želi, dogodi se. To su neželjeni efekti, kao kada se ne pročita uputstvo namenjeno za upotrebu, postaje se toksičan, nema sna ni na vidiku, sve je nekako isprazno. Postoji cena za sve što se unese kroz vene. Posle uvodnog dela, solo gitara preuzima motiv, refren simpatično gazi nadahnutog Džegera, sve umerenog ritma, raspevanog refrena i neumornih gitara.
Back In Your Life u trajanju od preko šest minuta. Prava poetsko ljubavna numera. Balada koja vas vraća decenijama unazad. Kao fleš. Postoji trenutak kada se dva bića zakače jedno za drugo, kada se samo gledaju, jednostavno, kada se oseti ljubav. Nikada ne recite zbogom. Uživajte svi koji ste bili nekada zaljubljeni. Ipak je to trajno stanje, a da niste toga ni postali svesni.
Album zatvara Beautiful Delilah. Slatka kao pita od jabuka, toliko zavodljiva da ne može biti istinita njena struktura stvorena od lepote i nežnosti. Akustičarsko brzog gitarskog ritma podseća na bluz ranih sedamdesetih godina prošlog stoleća.
U četrnaest pesama, trajanja od preko šezdeset minuta, novi album jednostavan je nastavak prethodnog Hackney Diamonds – sigurna svirka, čelična želja da se istraje i prepoznatljiv zvuk samog benda, ali ne i puko ponavljanje i prepeglavanje već viđenog stila iskusnih tvoraca rokenrola.
Što se tiče omota albuma, on je veoma simpatično urađen u karikaturnom stilu portreta Mika, Kita i Rona, koji se spajaju u jedno lice, na taj način prikazujući jedinstvo preostalih članova benda. Ipak, sama prednja korica albuma, svakako ne predstavlja poseban dizajnerski uzmak grupe. Pored Džegera, Ričarda i Vuda, na albumu je Deril Džons svirao bas gitaru, kao i na prethodnim albumima, dok je za bubnjevima, sem jedne numere bio Stiv Džordan. Na po jednoj temi gostovali su Pol Makarti za bas gitarom i Stiv Vindvud koji je svirao orgulje, kao i pomenuti zapis snimka bubnjeva za kojima je bio pokojni Čarli Vots.
Na prva preslušavanja albuma stiče se utisak da je reč o projektu koji je pažljivo rađen, strpljivo doziran singlovima u rano proleće ove godine, ali da se ima još toga podosta čuti na preostalom delu izdanja. U vremenu bum-trasa, gde se više gotovo ništa i ne čita, sve manje sluša i gde se koncentraciona pažnja meri sa nekoliko minuta, Foreign Toungues zahteva veću pozornost kako bi užitak u samom slušanju bio onaj pravi.
Nemojte smetnuti sa uma, ipak su ovo Roling Stonsi koji traju bezmalo 65 leta, a sve ono što je vezano sa istoriju bluza i rokenrola, bez njih, bila bi jedna velika kosmička provalija. Ne postoji nigde perfekcionizam, svakako ni u muzičkoj savremenoj kulturi, ali postoji trend kada umetnik ima šta da kaže i u vremenima koja nisu ništa drugo no razarajuća sila utvrđenih moćnika sa iracionalnim nasiljem bez ikakvih duhovnih otrežnjenja, ali, ma koliko bio bogat u finansijskom smislu, a pomenuti bend svakako to jeste, ima još uvek snažnu želju da kroz muziku i tekst porukom dopre do onih svakodnevnih, običnih ljudi, koji samo žele uživati u jednostavnosti i skladnosti prirode i života.
Bez obzira na godine članova benda, imajući u vidu njihovu produkcijsku plodnost u poslednjoj deceniji, nekako sam ubeđen da ovo nije njihov poslednji studijski album. Kao i to da, bez obzira što se po ovim prostorima provlače isluženi bendovi i izvođači laganih nota, ostavljam mogućnost da se Stonsi lako u narednim godinama mogu videti, ako ne baš na našem regionalnom prostoru, ono bar u okruženju.
